Biser bivše Juge postao je najveći horor: Pacovi, vlaga i buđ su svuda, oni koji borave u ovoj zgradi, masovno oboljevaju (FOTO)

Duva sa svih strana, krov je renoviran, pokriven sa nekakvim limom, ali ako pogledate gore, krov liči na jedno veliko rešeto

Pacovi šetaju na sve strane, umiru sakriveni po ćoškovima, kada pada kiša voda teče u skoro svim prostorijama. To je veoma opasno jer voda dolazi u dodir sa električnom instalacijom. Tavani su skoro srušeni, zidovi ispucali, vlaga, buđ i prašina na sve strane. Ovakvu sliku katastrofalnih uslova u kojima rade glumci zatekla je ekipa skopske televizije Sitel kada je posetila pozorište u Prilepu, na jugu Makedonije, izgrađeno pre 60 godina.

- Više od polovine glumačkog ansambla koji ovde radi imaju ozbilje zdravstvene probleme nastale zbog promaje, prašine, buđi. Ovde je, kako da vam kažem, izvor zaraza. Na sve liči osim na teatar i teatarsku zgradu, požalila se glumica prilepskog teatra, Daniela Ivanovska.

Preporučujemo

Njen kolega glumac, Aleksandar Todevski ističe da i na samoj pozorišnoj sceni imaju velikih problema.

- Duva sa svih strana, krov je renoviran, pokriven sa nekakvim limom, ali ako pogledate gore, krov liči na jedno veliko rešeto - kaže Aleksandar.

U prostoriji gde čitaju i vežbaju tekstove glumci se greju na improvizovanu peć sklepanu od starog metalnog bureta. Deo inventara je star skoro pola veka. Glumci kažu da je žalosno to što je država decenijama nemi svedok ove katastrofalne situacije u kojoj se nalazi prilepsko pozorište.

- Svake godine iz cele države nam dolaze ministri, poslanici, razni kulturni radnici i ne znam kako im još ništa nije zasmetalo kada ulaze u ovu zgradu - pita se glumica Nataša Ačanski.

Ekipa televizije Sitel pokušala je slikom, ali i opisom da dočara kako se stiže do kabine odakle se na scenu pušta svetlo i ton.

- Da bi se stiglo do kabine iz koje se reguliše ton i svetlo mora se proći kroz toalet i preći preko ovih improvizovanih i krajnje ne bezbednih stepenica. Kada pogledate, ovo liči na scene iz nekog horor filma. A prašinu, smrad i promaju koja se oseća na sve strane sa slikom ne možemo da dočaramo - rekao je novinar televizije Sitel.

Od 2004. godine teatar u Prilepu ne postoji kao institucija. On je samo deo Centra za kulturu „Marko Cepenkov“.

- Ne poštuju nas kao teatar, najmanje iz Ministarstva za kulturu, i nemamo isti tretman kao ostala pozorišta u Makedoniji - gnevno kaže glumac Dimitar Crcoroski.

Za deset godina prilepsko pozorište je osvojilo čak pet prvih nagrada na jednom od najstarijih teatarskih festivala „Vojdan Černodrinski“ koji se svake godine održava u Prilepu, kao i brojne nagrade na međunarodnim pozorišnim scenama. Zato ne slučajno za prilepski teatar kažu da je jedan od najboljih u Makedoniji, iako su uslovi u kojima igraju glumci više nego katastrofalni.

(D. J.)