Nemačka proverava lažne diplome iz regiona i nemoguće ih je prevariti: Evo šta kažu oni koji su otišli tamo da rade (FOTO) (VIDEO)

Nemačka ambasada u BiH prati sumnjive diplome medicinskih škola u BiH

Afera o nezakonitom izdavanju diploma proteklih dana prilično je uzdrmala javnost u Bosni i Hercegovini, ali i region, posebno nakon informacije da je još prošle godine u Hrvatskoj otkriveno 20-ak sumnjivih diploma iz ove zemlje. Nemačka prati sumnjive medicinske diplome iz BiH, dok je policija Unsko-sanskog kantona pretresla Medicinsku tehničku školu u Sanskom Mostu zbog sumnje da je nezakonito izdavala školske diplome. Akcija je nastala nakon priloga portala Žurnal, čiji su novinari snimali posrednika koji im je nabavio diplomu te škole za obećani novac.

- Nemačka ambasada u BiH prati sumnjive diplome medicinskih škola u BiH - navodi se između ostalog u prilogu koji je uradila Al Džazira. Navodno je sve informacije imalo i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine.

Preporučujemo

Vest o ovoj aferi došla je i do Nikole Kisling, vlasnice agencije "Kisling" iz Nemačke koja posreduje pri zapošljavanju radnika iz BiH u Nemačkoj.

- Još kada sam prvi put bila u Bosni, u januaru 2016. godine, svi su mi govorili da radim samo sa javnim školama, nikako sa privatnim - kaže za Oslobođenje, ne precizirajući razlog zbog kojeg su je upozoravali.

Kako je rekla, često boravi u BiH, gde dolazi kako bi obavila intervjue sa kandidatima koji žele posao u Nemačkoj. Ima običaj da sama poseti neku od spomenutih škola sa kojima sarađuje, sedi na času, sluša i posmatra učenike.

Iako afera izdavanja lažnih diploma u proteklih nekoliko dana potresa BiH, ona navodi da Nemci nisu nimalo zabrinuti i naglašava da je nemoguće nekoga u Nemačkoj prevariti, jer se tamo dobro proverava svaki papir koji dobiju.

- Proveravamo svaku diplomu, pažljivo. Zaista je nemoguće da nam takvo nešto promakne - naglasila je i objasnila da svi oni iz BiH koji žele da rade u Nemačkoj kao medicinski radnici moraju da imaju minimum tri godine škole i obavezno poznavanje nemačkog jezika, nivo B2.

ONA "DRUGA" NEMAČKA: ONO ŠTO SAM IMALA JE POSAO, ALI NIJE ŽIVOT

Dok se uglavnom prenose vesti o ljudima koji su napustili svoju zemlju i bolje žive u inostranstvu, novinarka nemačkog lista "Die Tageszeitung" Sara Tomšić opisala je drugačije priče koje je čula u autobusu Štutgart-Vukovar, priče o iluzijama i razočaranjima.

U Nemačkoj je, prema statistikama, krajem 2017. živelo oko 400.000 Hrvata - oni su po brojnosti na četvrtom mestu među državljanima članica EU-a. Brojniji su samo Poljaci, Italijani i  Rumuni. Jedan od tih 400.000 je i otac Sare Tomšić, poreklom iz Štitara, u blizini Županje. On je 1987. došao da igra fudbal u Štutgart, oženio se Nemicom i ostao. Godinama je radio na crno, kasnije je dobio posao kao krovopokrivač.

Sara Tomšić je rođena i odrasla u Nemačkoj, ali je uvek negovala onu svoju "hrvatsku polovinu". Rado je odlazila u posetu rodbini u Štitar, ali je tek u autobusu spoznala da domovina njenog oca ima malo toga zajedničkog s letnjim praznicima kod tetke na selu.

Ona je čula priču 25-godišnje medicinske sestre iz Vukovara koja već tri godine radi u kuhinji jedne gostionice u blizini Štutgarta. Ona čezne za svojim domom i razmišlja o povratku. Ali ne zna može li sebi to da priušti, jer od skromne plate finansira i život svoje porodice u domovini.

Tu je i 25-godišnji mladić koji je u Nemačkoj igrao fudbal u nekoj nižoj ligi. Njegov je ugovor upravo istekao, ali on bi vrlo rado ostao. Na pitanje novinarke šta misli o Evropskoj uniji, odgovara: "EU nije loša. Moji brat i sestra su se isto iselili."

Njen sagovornik joj priča da je njegov brat studirao ekonomiju, a sestra veterinu.

- Sada u Irskoj u Dablinu rade u Burger Kingu. Srećni su tamo - kaže on.

Stariji čovek je čuo taj razgovor, pa je kasnije u poverenju novinarki rekao da je i on došao u Nemačku kao fudbaler, ali nakon povrede više nije mogao da igra.

- Od tada čistim WC-e na jednom odmaralištu na auto-putu. Nisam to hteo da ispričam, dečko još uvek mora da se nada - kaže on.

Svoju priču je novinarki ispričala i mlada žena, kuvarica po zanimanju, koja je radila u gastronomiji u Nemačkoj, ali ne u svojoj struci nego je prala sudove. Nakon godinu dana se zbog čežnje za domom vratila u Hrvatsku. I više ne želi da ode.

- Ono što je imala u Nemačkoj je bio posao, ali nije bio život - ističe novinarka. Mlada žena joj je ispričala i da je u inostranstvo u međuvremenu otišla polovina njenog bivšeg razreda, mnogi od njih zajedno s porodicama.

- U autobusu se čuju reči poput: iskorišćavanje, prljavi posao, iskrvariti. Pod pojmom iskrvariti misli se na Hrvatsku, prljavi posao je posao koji u Nemačkoj niko neće da radi i zato ga preuzimaju Hrvati i drugi migranti. A iskorišćavanje se prebacuje bogatoj Nemačkoj - zaključuje novinarka.

VIDEO: Ipak, uskoro vam za zaposlenje u Nemačkoj neće trebati diploma fakulteta, samo kurs jezika

(Telegraf.rs/Al Džazira/DW)