Ko je Davor Dragičević? Detinjstvo proveo u Libiji, ratovao u vojsci RS, pa radio kao konobar dok njegov sin nije pronađen mrtav u kanalizaciji (FOTO) (VIDEO)
Njegova borba traje 277 dana i ne nazire joj se kraj
Davor Dragičević već 277 dana u Banjaluci vodi bitku da sazna ko je ubio njegovog sina Davida. Hiljade građana mu pružaju podršku i prate ga u stopu dok skandiraju "Ćaća nikad neće biti sam". Ko je Davor Dragičević, otac koji je obećao da neće odustati?
Tokom još jedne besane noći kada je sa članovima grupe "Pravda za Davida" prespavao na Trgu Krajina u Banjaluci, Davor je u razgovoru za Impuls portal prvi put otvoreno govorio o sebi, svom rođenju, odrastanju, životu bez roditelja, ratovanju u Vojsci Republike Srpske, ranjavanju, spasavanju vlastitog života, ali i o trenutku kada mu je javljeno da su mu dete našli u kanalizaciji.
Davor je rođen u Sarajevu 05. jula 1969. godine, gde je živeo do pete godine, kada mu se roditelji razvode. Majka odlazi u Libiju, otac u Švajcarsku, a nešto kasnije i on odlazi kod majke. U BiH se vraća 1980. godine i kao desetogodišnji dečak dolazi u Banjaluku kod babe i dede.
- Imao sam s njima predivno detinjstvo, nisu me vaspitavali, nego, kao i ja Davida, usmeravali. Godine 1991. otišao sam u Italiju, našao posao, ali sam se vratio u martu 1992. godine, kada sam dobrovoljno otišao u vojsku Republike Srpske - rekao je Davor na početku razgovora.
U vojsci je bio do 30. novembra 1992. godine, kada je ranjen. Poslali su ga u Doboj u bolnicu, ali, kako je rekao, nije uspeo da se oporavi.
- Doktor je tada, umesto gelera u nozi, video kost. Tada je moj otac došao iz Švajcarske i platio da ja odem u Beograd na VMA. Kada smo došli u Beograd 1993. doktor Zoran Popović, ortoped, pitao me je gde sam bio u bolnici. Kada sam mu rekao u Doboju, sve mu je bilo jasno - otkrio je Davor.
Njegovo lečenje trajalo je tri, četiri godine, a sve to vreme doktor je bio uz njega. Nakon toga je proveo dve godine u banji u Srbiji, da bi se opet vratio u Banjaluku.
- Sa nogom 3,5 cm kraćom od druge počeo sam da radim kao konobar sve do 17. marta 2018. godine. Već sutradan vlast, država, MUP RS ratnom vojnom invalidu, borcu prve kategorije, otmu dete u centru grada. Tražili smo ga šest dana svi, ja, majka, sestra, 5.000 ljudi, drugova, svuda smo hodali... U to vreme su ga silovali, tukli, maltretirali... Došao je 24. mart i oko 12.15 sati našli su ga u kanalizaciji - prisetio se on trenutka koji mu je promenio život.
Davor je 26. marta, nakon kontroverzne konferencije za štampu MUP RS, prvi put izašao na ulicu i uzviknuo "Ubice". Na toj konferenciji je njegov mrtvi sin optužen da je opljačkao jednu kuću, a potom se ubio ili upao u reku, pijan i pod dejstvom narkotika. Sporan je i trenutak sa konferencije, a koji je retko ko primetio, kada je patolog Željko Karan sebi u bradu priznao kako Davidova smrt "nije bila zadesna".
Sumnja je podgrejana, a Davoru su se na Trgu Krajina pridružili momci i devojke, prijatelji pokojnog Davida, kao i roditelji, građani Banjaluke, a kako je vreme odmicalo, podršku mu je pružio sve veći broj ljudi.
Danima nije dozvoljavao da se njegov sin sahrani, smatrajući da će tako sve dokaze prekriti zemlja. Mladić je sahranjen 8. aprila.
Davor Dragičević proteklih devet meseci nijednom nije odustao. Po kiši, snegu, suncu, mraku pa čak i kad je bio bolestan, stajao je na trgu, zahtevajući samo jednu stvar: "da se sazna ko je ubio njegovog sina".
Tokom septembra na trg je doneo krevet, gde je provodio noći, zatim šator i automobil u kojem je povremeno spavao. To je vremenom uklonjeno, a stvari su kulminirale u utorak, kada je on uhapšen. Privedeni su i Davidova majka, Suzana Radanović i neki članovi grupe "Pravda za Davida", koja je do sada prikupila više od 330.000 članova. Oni su pušteni posle nekoliko sati, a Davor je pušten sutradan, posle saslušanja koje je trajalo skoro tri sata.
Nakon izlaska iz tužilaštva, poručio je da neće odustati.
VIDEO: Davidova majka postavlja pitanja policajcu, ovaj ćuti
VIDEO: Idite na Kosovo! Poruka demonstranata u Banjaluci policiji
(A. M.)