Nadica (61) iz Slovenije traži Rašu (63) iz Beograda koji skuplja sekundarne sirovine, a povod će vas rasplakati

Raša je učinio dobro delo, Nadica želi da ga pronađe i nagradi

Nadica Hren ima 62 godine, u penziji je i živi u slovenačkom gradu Kočevju.

Početkom novembra išla je autobusom iz Ljubljane za Beograd, kada je ostala bez novčanika.

Preporučujemo

Kako kaže, ispao joj je ili ga je neko ukrao, ali novčanika više nije bilo.

Tri dana kasnije zvali su je iz slovenačke ambasade da joj kažu da su njena dokumenta pronađena, a uz njih su joj dostavili i pismo iz Beograda.

U njemu su bile lepe reči jednog Raše iz Beograda.

A dobro delo nikada ne bi trebalo da prođe nezapaženo.

Raša Jovanović ima 63 godine i u centru Beograda skuplja sekundarne sirovine.

U pismu navodi da je u kontejneru kod Železničke stranice među gomilom đubreta video nečija bačena dokumenta.

Sve papire je prikupio, video da je reč o ženi iz Slovenije i odneo ih u slovenačku ambasadu, uz pismo za gospođu Hren.

Pismo je ubrzo na društvenim mrežama objavio Denis Ovčarević, njen rođak iz Beograda, ističući da je Raša „vitez bez plašta i belog konja, ali časnog srca".

Rašu sada čeka nagrada.

Iz Slovenije je u Beograd, kod Denisa, stiglo pismo za njega, uz prikladnu nagradu, ali postoji jedan problem - niko ne zna gde Raša živi.

Kako on navodi u pismu, telefon nema već dve godine, a kao „kontakt osobu" stavio je izvesnog Živković Jovu iz Ostružnice.

Pokušaji da se Živković kontaktira, kako bi Raša dobio pismo iz Slovenije, nisu bili uspešni, kao ni pokušaji da se Raša pronađe.

Nadica Hren za BBC na srpskom kaže da je to što je Raša uradio - „nešto neverovatno".

- Veliki je problem opet izvaditi sva dokumenta i stvarno je neverovatno da se nađe takav čovek koji će razmisliti o tome i napraviti tako divan gest.

Kako kaže, naročito kad se uzme u obzir da je reč o čoveku koji skuplja sekundarne sirovine.

- Takvi ljudi su neverovatno pošteni, razumeju ljude koji imaju problem, dok onima koji dobro žive to možda i nije bitno.

Jovanović je u pismu naveo i da mu je drago što je mogao da bude „džentlmen prema jednoj slovenačkoj dami".

Hren se tu nasmejala.

- Šta da vam kažem, mislim da je to jedan divan čovek. Baš bih volela da više ne mora da sakuplja sirovine i da može da živi normalno.

- Divno je i što se setio svoje mladosti, kada je služio vojsku u Sloveniji.

Nadica Hren kaže da u Beograd ne dolazi redovno, ali da ima rođake jer je sestra njenog pokojnog muža „udata za Srbijanca", čiju je decu došla da vidi kad je ostala bez novčanika.

- Poslala sam Denisu razglednicu i pismo za Rašu, unutra sam stavila nešto novca da ima za jedan lep ručak. Denis je obećao da će pokušati da ga pronađe i lično mu uruči - kaže ona.

Pismo koje je stiglo u Sloveniju možete pročitati OVDE

A ovo je pismo koje traži Rašu. Pomozite nam da stigne do njega

- Poštovani gospodine Raša Jovanović,

Nemam reči kojima bih vam se zahvalila za vaš lep gest, zato samo jedno veliko hvala.

Drago mi je što ste pronađenim dokumentima probudili sećanje na našu prelepu Sloveniju.

Verujem da će i u vaš život doći dani u kojima ćete uživati u penziji i u kojima ćete, umesto da skupljate stvari po kontejnerima, obići sve krajeve Slovenije u kojima ste bili kao mlad vojnik. Pa i Kočevje.

Verovatno ste već saznali da je moj dragi rođak Denis objavio vaše srdačno pismo na Fejsbuku, a da se proširilo po celoj Srbiji.

Verujem da je ovo možda početak da se i u Srbiji pokrene birokratija i da se stvore uslovi za pomoć ljudima koji su se našli u situaciji poput vaše.

Naš rođak će vas u narednim danima pokušati pronaći i lično vam se zahvaliti.

U Srbiji imate omladinu sa velikim srcem koja će ubuduće stvarati bolje uslove za život svih ljudi, a ne samo „elite". Verujem u to.

Prilažem vam novac za jedan ručak, da po njemu još jednom obiđete sećanje na mladog vojnika u Sloveniji. Želim Vam mnogo zdravlja i da vam se uslovi za život poboljšaju.

Verujem da se dobra dela koje učinimo uvek vraćaju dobrim.

Još jednom hvala i srdačan pozdrav iz Slovenije!

Nada Hren

Gde Raša Živi - ne zna se.

Da li uopšte ima dom - ni to se ne zna.

Možda ove hladne dane provodi na ulici, mnogi koji nemaju dom pokušavaju da prežive prikupljanjem sekundarnih sirovina.

Često se spekuliše o broju beskućnika u Beogradu i mediji tada navode brojke od 1.000 do 3.000, ali tačan broj nije moguće znati.

- Niko nema adekvatne podatke o broju beskućnika - kaže za BBC na srpskom Nevenka Nikić Simatković iz Prihvatilišta za odrasla i stara lica se u Kumodraškoj ulici, jedinom mestu u Beogradu u kojem beskućnici mogu da potraže pomoć.

- U poslednjem popisu su samo ljudi koji su u sistemu, tj. oni koji su prošli kroz razna prihvatilišta.

- Ne postoji tačan broj koliko ih je na ulicama, jednostavno nema pravih podataka, zato što su beskućnici prostorno mobilni - sada su na jednoj teritoriji, posle na drugoj.

Ukoliko imate nešto stare odeće ili obuće koja vam nije potrebna - odnesite u Kumodrašku 226a, nekome će mnogo značiti.

- Mogu da vam kažem da smo prošle godine pružili usluge za 453 korisnika.

Ono što se zna jeste da je teško pregurati zimu. Napolju je sada minus, što znači da je u Prihvatilištu gužva.

- Danas već imamo 123 na smeštaju, a čim je zima taj broj se povećava. Kapacitet je 104, ali nam se dešavalo da imamo i do 140 korisnika.

- Nikoga ne ostavljamo na ulici u takvim situacijama, bolje je da budu unutra, uz topli obrok i garderobu.

- Često to kažem - kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna.

(Telegraf.rs/BBC News na sprskom)