Bosanka Hirija je ranjena u ratu, a dok je ležala u bolnici nestali su joj sinovi: Pronašla ih je posle 25 godina plakanja, ali reakcija jednog od njih ju je slomila (FOTO)

Lice joj je "izgriženo" od suza. A ona danas živi sama

Sarajka Hirija Ljuša (53) nakon više od 25 godina saznala je da su njeni sinovi Amer i Alen živi, da su u Italiji, gde su jula 1992. konvojem Dečije ambasade Međaši odvedeni.

Hirija Ljuša nikad nije dala dozvolu da dečaci odu u Italiju. Tog leta 1992. muž Kemal bio je na liniji fronta, a ona teško ranjena od granate kod sarajevske "Vranice".

Preporučujemo

- Kemal mi je dolazio u bolnicu, govorio da su deca na sigurnom. Mesec i po bila sam na lečenju. Kada sam izašla, rekle su mi žene iz skloništa da su deca u Domu "Ljubica Ivezić" – ispričala je Ljuša za "Avaz.ba", neprekidno jecajući.

Lice joj je "izgriženo" od suza. A ona danas živi sama.

- Nema dana za ovih 25 godina kad ne plačem. Sama živim. Sama plačem. Znala sam da su Amer i Alen živi. Kada sam otišla u Dom, rekli su mi da su deca u Italiji, da ih je odveo neki Duško Tomić, plakala sam, pretila, došla je policija, razbila sam kamenom staklo kada su mi zatvorili vrata Doma i terali da idem kući, jer oni ne znaju šta je s mojim sinovima – prisetila se strašnog dana.

Iz sarajevskog Doma za nezbrinutu decu konvoj je prema Italiji krenuo sa 46 dece. Starija deca smeštena su u Iđea Marinu, a mlađa, njih 37, u Dečiji dom "Mamma Rita" u Monci, Milano.

Nikad nije razjašnjeno jesu li deca iz Sarajeva u Italiju poslata s nekim dokumentima (uprkos tome što su morala preći nekoliko državnih granica), ali italijanski mediji objavili su da su po dolasku dobila status "poverenih maloletnika" te da su bili pod starateljstvom Dečje ambasade Međaši i kasnije italijanske vlade.

Do danas je desetak dece pronađeno u udomiteljskim porodicama. Većini se gubi svaki trag.

U septembru je, zahvaljujući italijanskom novinaru Andrei Oskariju Rosiniju (Oscari Rossini), koji već godinama na Radio-televiziji Italije 3 prati priču pod nazivom "Siročadi mira", u "Avaz.ba" objavljena priča o Ameru i Alenu, te njihovom rođaku Kenanu Hasagiću iz Sarajeva.

- Moj rođak Amer sada se zove Luka, Alenu je ostavljeno njegovo ime – kazao je za "Avaz.ba" tada Hasanagić, koji nije bio previše raspoložen da priča.

Amer i Alen sinovi su njegovog ujaka Kemala, koji je poginuo, a za njihovu majku rekao je da ništa ne zna.

No, majka Hirija godinama je "obijala pragove", od Crvenog krsta, preko opšine, ministarstava. Nepismena je i skoro uvek i svugde vrata su joj bila zatvorena. Onda je unuka njene komšinice pronašla na internetu priču o Hirijinim sinovima.

- Amerisa je i stupila u kontakt s italijanskim novinarima. Tako sam saznala da se Amer danas zove Luka. Dolazio mi je i novinar Andrea, dali su mi pare da izvadim pasoš. Sada čekam da me pozovu, da idem da vidim svoju decu – kazala je Hirija u ispovesti za "Avaz.ba".

Pokazuje slike svojih sinova, Ameru/Luki je 31, Alen ima 29.

- Od odlaska u Italiju još nema ništa. Boli me srce što me Alen ne prihvata. Amer/Luka već mi je putem SMS-a poslao četiri pisma. Želi da me vidi, kaže kad vidi zvezdu, misli da sam to ja. Zna koliko sam patila i koliko sam ih tražila – kaže Hirija.

Iz Italije su joj rekli da se još malo strpi.

- Ne znam kako ću. Dođe mi da se ubijem. Čekaću još malo, ali ja više izdržati ne mogu. Presudiću sama sebi – govorila je za "Avaz.ba" nesrećna majka.

Kako je ranije "Avaz.ba" pisao, obojica Ljuša žive u Lombardiji. Ne govore bosanski, odvojeni su od malih nogu. Usvojile su ih dve različite porodice.

- Nikad nisam ništa potpisala, nikome nisam dala svoju decu. Nikad nisam saznala niti dobila odgovor uz čiji su potpis oni odvedeni u Italiju. Jednom sam dočekala i Duška Tomića, rekao mi je da će mi dati njihove slike, išla sam na Velešiće, tražila kancelariju, za koju je rekao da se javim. Isterali su me - kaže Hirija.

Bolesna je, izgleda mnogo starije od svojih godina, živi od milostinje, nije dobila ni Kemalovu penziju.

Italijanski mediji naveli su da priča o "siročadima rata" izaziva i danas kontroverze te napominju da je usvajanje dece, čak i onih koji su u Bosni imali biološke roditelje, počelo 1996. Bosanske vlasti pitanjem dece koja su konvojem otišla u Italiju nisu se nikad bavile ozbiljno.

JEDNA KĆERKA UMRLA, DRUGA POGINULA

- Nema tih reči kojima bi se moglo opisati šta sam preživela. Oteli su mi Amera i Alena, Jasmina mi je u ratu na rukama umrla, 15.godišnja Nerdžvana poginula je u pokušaju da se prebaci do Italije tokom rata. Nemam ja ni sna, noć mi je najgori neprijatelj – priča Hirija Ljuša ne prestajući da plače.

OGLASIO SE SIN ALEN

- Naš sledeći korak je da napravimo sve da se Hirija i Amer/Luka sretnu. No, to neće biti tako brzo – rekao je za "Avaz.ba" italijanski novinar Rosini.

On ističe i da njegove kolege prevode poruke koje idu na relaciji Hirija – Amer.

Alen, koji za sada odbija da kontaktira s majkom, kako je saznao "Avaz.ba" od italijanskih kolega, uspešan je biznismen u Milanu.

- Rekao nam je da mu je život sada kao Titanik i da treba vremena da odluči šta će uraditi - rekao je Rosini.

VIDEO: Šta treba da znamo kada neko nestane

(Telegraf.rs/Avaz.ba)