Zakon o crnogorskom jeziku izazvao brojne polemike: Stručnjaci podeljeni, a neki uzimaju Srbiju kao primer

Neki kažu da je zakon neophodan, drugi su protiv restrikcija i kazni

Crnogorski stručnjaci za jezik podeljeni su po pitanju treba li toj državi zakon da bi zaštitila službeni, crnogorski jezik i dok neki smataju da je zakon neophodan, drugi, pak, tvrde da se zakonom i kaznama ništa ne postiže.

Lingvista Sanja Orlandić smatra da je Crnoj Gori zakon o jeziku neophodan, jer bi trebalo "da precizira ono što je u Ustavu definisano kao službeni jezik, u odnosu na ono što je označeno kao jezici u službenoj upotrebi", preneo je portal RTCG.

Preporučujemo

Njena koleginica, lingvista, Rajka Glušica, kaže da je "potpuno pogrešno uvoditi bilo kakave zakone, propise, naredbe, jer se u jeziku ne može ništa postići restrikcijom, zakonima, i kaznama".

Predsednik Upravnog odbora Fakulteta za crnogorski jezik i književnost veruje da je zakon o crnogorskom jeziku, kao i u svim uređenim zemljama koje ga imaju, potreban i Crnoj Gori.

Upitan šta to znači i koji su konkretni razlozi zbog kojih nam je zakon o crnogorskom jeziku potreban, Petrović kaže: "Pre svega da bi na jedan uređeni način regulisali materiju jezičke politike, kao izuzetno važnog dela ukupne državne politike. Da se na jedan utemeljen način razvija montenegristika kao oblast kulture i u krajnjoj liniji da bi se sprečio negativni proces jezičke kulture ili bolje reći nekulture".

Orlandić, međutim, navodi primer o slovenačkom jeziku, u kojem se navodi da se uz strani naziv obavezno navede i naziv na slovenačkom jeziku, te da on ne sme btiti manje vidljiv od onoga na stranom.

- U Srbiji su takođe propisane visoke novčane kazne za one koji ne poštuju korišćenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma - kaže Orlandić.

Takva rešenja, neki lingvisti, navodi se, vide kao alfabetski purizam.

- Šta će taj zakon da propiše. Da li možda jezičku policiju i narediti da svi stanovnici Crne Gore moraju da jotuju - istakla je Glušica, dok Orlandić ističe da zakon neće nikoga terati da koristi jotovanu varijantu crnogorskog jezika, to se reguliše pravopisom i gđe je to rešeno dubletno.

Crnogorski jezik kao službeni jedna je od temeljnih identitetskih ustavnih odrednica.

- Ne treba ni u Crnoj Gori od ovoga praviti političko pitanje, već prosto treba zaštititi crnogorski jezik koliko se može, a jezička kultura i svest o njoj ostaju u domenu obrazovanja - kazala je Orlandić.

Bio jezik ugrožen ili ne, trebalo bi da se bavimo njegovim razvijanjem i unapređenjem, jer pametna država jezik ne prepusta spontanom razvoju, navela je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)