Što sam bliže prilazila krici su bili sve glasniji, otvorila sam vrata, a on je ležao u krvi: Hrvatskom haraju divlje zveri, meštani su nemoćni

Senka Omerović podelila je svoje strašno iskustvo sa napadom vuka

Problem sa sve češćim upadima vukova meštanima širom Hrvatske ne samo da nanosi materijalnu štetu, već im je usadio strah u kosti.

U slučaju Senke Omerović iz Ledenica kraj Novog Vinodolskog, pronašli su se brojni Hrvati.

Bila je noć oko 22 sata, i magla se već spustila, ali je ona hrabro koračala prema staji udaljenoj 100 metara od kuće. Što je bliže dolazila, to je jasnije čula uznemireno njištanje konja. Otvorila je  vrata i pred njom na slami ležalo je krvavo mlado ždrebe. Bilo je zaklano. Došla je prekasno.

- Pre tri noći su nam vukovi zaklali ždrebe od 250 kilograma, iako se naša kuća nalazi u samom centru Ledenice. Pre smo ih držali na pašnjaku, ali smo ih vratili bliže k nama, no i dalje nisu sigurni. Kako da mi sada zaštitimo svoju stoku? Vuku ne smemo ništa, dok on slobodno šeta našim imanjem i ubija životinje od kojih živimo - kaže Senka.

Nije ona jedina koja se bori s divljima zverima, nego je to problem velikog dela Hrvatske. Naime, predsednik Zdruge Primorac Mijat Jovanović tvrdi da je na njihovom području u poslednjih godinu dana zaklano oko 500 ždrebadi te da šteta iznosi oko 2 miliona dinara.

- Ždrebe košta oko 48 hiljada dinara, pa ti računaj koliko je nama to štete, a ne smemo ništa da učinimo. Ako ubiješ vuka, kazna je 650 hiljada dinara jer je strogo zaštićena vrsta, a to što oni nama ubijaju stoku mi tu ne možemo ništa - rekao je Jovanović za "Jutarnji" i dodao da je njemu samo ove godine nestalo oko 20 ždrebadi.

Nije vuk jedini predator na tom području. Tu su još i čagalj, ris i medved, ali meštani ističu da su najveći problem vukovi, čija se populacija udvostručila u poslednjih nekoliko godina.

Hrvatska agenciju za zaštitu životne sredine (HAOP) je nadležna ustanova za praćenje populacije vuka.

U poslednjem izveštaju o stanju populacije vuka u Hrvatskoj iz 2016. godine stoji da se populacija vuka kreće između najmanje 126 i najviše 186 jedinki. To su brojke za 2015. godinu, ali to su poslednji podaci koje je HAOP službeno objavio.

Lovci se pak ne slažu s tom brojkom i tvrde da je ona zapravo dvostruko veća. Josip Malnar, predsednik Lovačkog saveza Primorsko-goranske županije, ranije je za Jutarnji list izjavio da je broj jedinki na terenu veći od onoga na papiru.

- Brojnost je sigurno mnogo veća nego što tvrde stručne službe Ministarstva. Držimo da je u Hrvatskoj oko 450 vukova. Mi smo broj utvrđivali svakodnevnim praćenjem, tokom cele godine, tragova i lešina, viđanjem živih jedinki i fotozamkama. Ako uzmete da jednom vuku treba od tri do pet kilograma mesa dnevno za preživljavanje, izračunajte koji je to ekvivalent u divljači ili u stoci - rekao je za Jutarnji list lovac Josip Malnar.

Osim po Gorskom kotaru, vukovi veliku štetu čine i po svim južnim županijama, od Like do Dubrovnika, a viđeni su i u Karlovačkoj i Sisačko-moslavačkoj te Istarskoj županiji. Kako je Jutarnji list ranije ove godine pisao, svakoga dana vukovi u Hrvatskoj četiri puta napadnu stada i ubiju osam grla, uglavnom ovaca, koza, goveda. U poslednjih osam godina Ministarstvo za zaštitu životne sredine evidentiralo je čak 11.557 takvih napada strogo zaštićene zveri na domaće životinje.

Što se tiče napada na stoku, istaknuto je da se najveće razmere štete događaju u Šibensko-kninskoj, Splitsko-dalmatinskoj i Zadarskoj županiji te da se od 2011. godine beleži trend smanjenja ukupnog broja šteta od vuka.

- U 2017. godini zabelženo je 1430 šteta, dok je do sada u ovoj godini zabeleženo 946 šteta. Najčešće stradaju ovce i koze - rekli su u HAOP-u.

Za kraj ističu kako oštećeni stočari imaju pravo na naknadu štete te da se mogu prijaviti na takmičenje putem kojeg će im biti dodeljena sredstva za kupovinu električnog pastira (ograda kroz koju protiče struja) i/ili izgradnju novih i/ili obnovu postojećih obora za stoku u područjima rasprostranjenosti velikih zveri.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)