BiH za 20 godina ostala bez više od 80.000 državljana: Demografi upozoravaju da država ostaje bez radne snage

Prema podacima Ministarstva, najviše građana iz knjige državljana se ispisalo 2003. godine i to oko 9.000.

U Bosni i Hercegovini bar jedna osoba dnevno odrekne se bh. državljanstva, a prema podacima Ministarstva civilnih poslova, BiH je u poslednjih 20 godina ostala bez više od 80.000 državljana.

Demografi upozoravaju da država ostaje bez radnog i reproduktivno sposobnog stanovništva, koje se odlučuje za državljanstvo druge zemlje najčešće iz ekonomskih razloga ili egzistencijalnih problema, prenela je Radio Slobodna Evropa.

Preporučujemo

Prema podacima Ministarstva, najviše građana iz knjige državljana se ispisalo 2003. godine i to oko 9.000. U narednim godinama broj odricanja državljanstava se smanjivao, da bi se 2016. godine situacija ponovo promenila, od kada se bar jedan građanin BiH dnevno odrekne svog državljanstva.

Mirza Omerović koji u Austriji živi od 2003. godine, bh. državljanstva se odrekao pre nekoliko godina iz, kako kaže, čisto praktičnih razloga.

- Iskreno, nije to bila laka odluka, ali kad realno pogledamo stvari, ja u Beču živim 15 godina i mnogo mi je lakše sa dokumentima države u kojoj trenutno radim. Sa druge strane, moramo shvatiti da austrijski pasoš nudi mnogo više mogućnosti. Ja sada mogu mnogo više da putujem, mogu da živim ili radim bilo gde u Evropi, tako da sam u jednom trenutku shvatio da meni pasoš BiH, u stvari, nije ni potreban, iako bih najviše voleo da imam oba državljanstva - kazao je Omerović.

Taksa koju građanin BiH mora da plati, ukoliko želi da se odrekne državljanstva je 800 maraka (oko 407 evra), a ukoliko se taj ostupak obavja u diplomatsko-konzularnoj mreži BiH u inostranstvu, plaća se i konzularna taksa.

Prema podacima Ministarstva, tokom 2017. godine na ime taksi uplaćeno je, skoro 1,5 miliona maraka (oko 764.500 evra).

- Celi postupak, uključujući sve takse i ispisnice iz BiH koje sam morao da izvadim, mene su koštale oko 5.000 maraka (više od 2.500 evra), a sam prelazak sa jednog na drugo državljanstvo trajao je dve godine. Ipak, nije mi žao. Kad se setim kako su me na slovenačkoj granici sa bosanskim pasošem maltretirali, a kako im sada samo mahnem rukom - to je neprocenjivo - objašnjava Omerović.

Demograf iz Sarajeva Hasan Zolić smatra da situacija gde se ljudi sve više odriču bh. državljanstva nimalo ne iznenađuje, ali da u zemlji gde više ljudi umire nego što se rađa, to može predstavljati problem.

- Ovo je i de facto i de jure iseljavanje, jer ako ljudi traže promenu državljanstva, oni se verovatno više nikada neće vratiti u BiH, niti će vratiti svoje domicilno državljanstvo. Ono što je najbolnije je što su to radno aktivne i reproduktivno sposobne osobe, a kad takve osobe zauvek napuštaju zemlju - znate ko u toj zemlji ostaje - kaže Zolić.

Prema mišljenju stručnjaka, sporazum o dvojnim državljanstvima sa zemljama u Evropi sigurno bi doprinio da se građani Bosne i Hercegovine ne odriču svog državljanstva u ovolikom broju.

Za sada sporazum o dvojnim državljanstvima BiH je potpisala sa Srbijom, Hrvatskom i Švedskom, dok su u najavi pokušaji uspostavljanja sporazuma sa Crnom Gorom i Turskom.

Prema podacima Ministarstva civilnih poslova BiH, ostale zemlje u Evropi nisu izrazile spremnost da sa BiH potpišu sporazum o dvojnim državljanstvima.

(Telegraf.rs/Tanjug)