Osmogodišnji dečak iz Skoplja pravi čarobnjak u sastavljanju Rubikove kocke: Sporiji je od svetskog rekordera za samo pola sekunde (FOTO) (VIDEO)

Na takmičenju u brzom slaganju Rubikove kocke u Sofiji, Đorđi je osvojio drugo mesto, a njegov drug treće

Više od četiri decenije ljudi se zabavljaju slažući Rubikovu kocku. Neke generacije više, neke manje, ali kocka mnogima ostaje izazov. Prosečnom čoveku je potrebno više od 5 minuta da je složi, a nekima je taj izazov toliko komplikovan da im je lakše rastaviti kocku pa je složiti ispočetka.

Postoje i oni, uglavnom mlađi ljudi, kojima su potrebne sekunde da slože kocku.

Preporučujemo

Jedan od njih je i Korejanac, Seung Beom Čo koji je u oktobru prošle godine na svetskom forumu u ovoj disciplini u Čikagu Rubikovu kocku složio za manje od pet sekundi i tako postavio novi svetski rekord. U slaganju Rubikove kocke njemu je bilo potrebno četiri i po sekunde.

Svega pola sekunde sporiji od njega je osmogodišnji dečak iz Skoplja, Đorđi Češmedžievski. Rubikovu kocku on može da složi za svega pet sekundi.

Dečak (13) genije: Rešava Rubikove kocke dok istovremeno žonglira njima (VIDEO)

Za ovu šarenu igračku Đorđi se zainteresovao pre tri godine, kada je na odmoru sasvim slučajno pronašao Rubikovu kocku.

Prvo mu je trebao ceo dan da je složi, a potom je to radio sve brže i brže. Danas je najmlađe dete u Makedoniji, pravi čarobnjak, koji za svega pet sekundi može da složi kocku. I ne samo to, Rubikovu kocku on može da složi i sa zatvorenim očima.

- Ovo je vežba za ruke, prste i mozak. Drugari me mole da im pomognem u slaganju kocke, a ja im odgovaram: „Ne, moraćeš sam da naučiš“ - rekao je Đorđi Češmedžievski za skopsku tekeviziju Kanal 5 i priznao da mu je u slaganju kocke u početku mnogo pomogao internet.

Na takmičenju u brzom slaganju Rubikove kocke u Sofiji, Đorđi je osvojio drugo mesto, a njegov drug treće. U Makedoniji ima još dece i starijih koji se bave ovim nesvakidašnjim sportom, ali je mali Đorđi najbrži.

Njegov otac, Risto Češmedžievski je osnivač Makedonske Kjubing Asocijacije, a 17. novembra u Skoplju će biti organizovano međunarodno takmičenje u slaganju Rubikovih kocki sa učesnicima iz devet zemalja.

- Korist od rešavanja Rubikove kocke je zaista ogromna. Mi u početku nismo bili ni svesni šta sve može da poboljša. Recimo, deca koja su grickala nokte prestala su to da rade čim su počeli da sastavljaju Rubikovu kocku, zatim pomaže u brzom kucaju na tastaturi, poboljšava koncentraciju, doprinosi bržem rešavanju raznih problema i pomaže matematičko-logičkim aktivnostima - rekao je otac malog genijalca, Risto Češmedžievski.

Rubikova kocka danas ima kultni status pametne igračke oko čijeg slaganja su mozgali mnogi. Ona je podstakla i nove patente, a uticala je na intelektualni razvoj i radoznalost dece, ali i odraslih širom sveta. Jer za njeno sastavljanje je potrebno strpljenje, logika, brzina i pokretljivost.

Sve to ima mali Đorđi, koji ljubav prema slaganju šarenih kocki i trouglova prenosi i na svoje drugare.

Izumitelj ove igračke koja je osvojila svet je profesor arhitekture Erno Rubik, rođen 13. jula 1944. godine u Budimpešti, u Mađarskoj. Poznat je po izumima mehaničkih zagonetki, slagalica, uključujući i Rubikovu kocku (1974.), Rubik's Magic, Rubik's Magic: Master Edition i Rubik's Snake.

Profesor Erno Rubik je 1974. godine pokušavao pronaći model kako da svojim studentima arhitekture objasni trodimenzionalnu geometriju. Posmatrajući lepo obrađeni šljunak Dunava, dobio je ideju da napravi kocku. Anegdota kaže da je profesoru Ernu Rubiku trebalo više od mesec dana da pronađe rešenje za svoj novi proizvod.

Početkom 1978. godine ta čudna igračka je stigla do svojih prvih kupaca, a nedugo potom je osvojila ceo svet. Rubikova kocka je početkom osamdesetih godina postala veoma popularna, a do kraja tog stoleća stekla je kultni status. Bila je prva bestseler igračka koja dolazi iz neke od komunističkih zemalja, a Erno Rubik se obogatio i postao prvi autentični milioner u Istočnoj Europi.

Kada se pojavila, Rubikova kocka je sve zbunila, ali i nadahnula i inspirisala. Ubrzo su se pojavili umetnički pokreti (Rubikov kubizam), muzika i filmovi s Rubikovom kockom kao glavnim motivom, stvoren je i crtani film „Rubik - neverovatna kocka“. Nastali su i fan klubovi ljubitelja kocke, štampane su mnoge knjige na temu kako sastaviti kocku, a pojavila se i nova alternativna sportska disciplina – speedcubing ( brzo rešavanje kocke ).

Na Prvom svetskom prvenstvu u brzom sklapanju Rubikove kocke, 1982. godine, pobedio je Min Taj (16), Vijetnamac iz Los Anđelesa, koji je složio kocku za 22,95 sekundi.

Mali genijalac iz Skoplja, osmogodišnji Đorđi Češmedžievski brži je od Vijetnamca za 22,90 sekundi. Rubikovu kocku on sastavlja za neverovatnih pet sekundi.

Pogledajte video:

(D.J.)