Večeras će u Podgorici kažnjavati ko ne ustane na crnogorsku himnu, a nju je pisao fašista Sekula Drljević

Generalna proba za opravdanost uvođenja strogih sankcija mogla bi biti odigrana večeras, na podgoričkom stadionu gde se prvi put sastaju fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore

Crnogorska vlada usvojila je prošle sedmice predlog Zakona o državnim simbolima, kojim je, između ostalog, predviđeno da građani koji ne ustanu tokom himne mogu biti kažnjeni kaznom od 300 do 2.000 evra, a generalna proba za opravdanost uvođenja strogih sankcija mogla bi biti odigrana večeras, na podgoričkom stadionu gde se prvi put sastaju fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore uz intoniranje himni "Bože pravde" i "Oj svijetla majska zoro". Zakon je izazvao polemike jer je u pitanju himna koju je preradio Sekula Drljević, prema mnogima omražena ličnost.

Jedan od razloga za nepoštovanje crnogorske himne heraldičar Dragomir Acović vidi u načinu na koji je ona usvojena i proglašena, kao i to je što se u njoj nalaze dve strofe čiji je autor Sekula Drljević, crnogorski fašista i zastupnik teze da su Crnogorci zapravo Hrvati, te da je moguće da se zbog toga deo građana oseća nezadovoljno i ne želi da u toj verziji poštuje himnu.

Preporučujemo

Crnogorci koji ne ustanu prilikom intoniranja himne platiće kaznu do 2.000 evra

Sekula Drljević je bio crnogorski advokat i političar koji je zastupao ideju o hrvatskom poreklu svog naroda i koji je tokom Drugog svetskog rata u Zagrebu, usred tzv. Nezavisne Države Hrvatske, oformio Crnogorsko državno vijeće.

Mnogi svedoče da je Sekula Drljević bio fašista te da su Srbi patili pod Drljevićem i da je zato ova himna provokacija za srpski narod koji živi u Crnoj Gori.

Acović objašnjava da pitanje simbola jedne zemlje zadire u suštinu nečega što se podrazumeva kao pitanje identiteta, ali da se kaznenim sistemom ne mogu naterati ljudi da nešto poštuju i prihvate.

- To možete da uradite i sprovodete uz primenu sile, ali je pitanje koliko će to da vas košta i koliko će ko moći da izdrži, odnosno koja će strana biti upornija - navodi Acović.

Smatra da je od sile mnogo efikasniji društveni i javni ostrakizam, odnosno da osoba koja izražava nepoštovanje prema drzavnim simbolima doživljava javni ukor i prezir od strane sugrađana.

- Sećamo se kada je fudbaler koji nije bio etnički Srbin (Adem Ljajić) odbio da peva himnu na utakmici, reakcija tada nije bila ni novčana ni zatvorska kazna, već je to bilo izražavanje nezadovoljstva i negodovanja suigrača i navijača i to je legitimno - objašnjava Acović.

Crnogorski politički analitičar Igor Damjanović takođe smatra da je problem to što narod u Crnoj Gori punih 13 godina nije prihvatio himnu u kojoj je deo teksta Sekule Drljevića, najsramnije ličnosti crnogorske istorije.

- S obzirom da je crnogorska vlast za stihove himne odabrala delo jednog fašiste, ne treba da čudi što i njihovo poštovanje nameće zakonima koji u sebi sadrže fašističke odredbe - kaže Damjanović.

Crnogorski premijer je, obrazlažući razloge za pooštrene sankcije, naveo da gotovo nema nijedne države na svetu koja na takav način ne štiti svoje dostojanstvo i svoje državne simbole i da se na sličan način ponašaju Srbija, BiH, Slovenija, Hrvatska.

Direktor Jukoma Milan Antonijević smatra da krivični zakonik u Srbiji, a i u regionu, omalovažava državne simbole, himnu i neke druge zaštićene simbole državnosti, ali da vid kažnjavanja kao u Crnoj Gori ne može naići na opravdanje.

Naročito, kako kaže, ne može naići na opravdanje u sredinama koje su multietničke, u kojima postoje određeni nasleđeni problemi i mogućnost sukoba.

Antonijević smatra da je potrebna jasna i šira rasprava u okviru crnogorskog društva o tome šta su namere takvog kažnjavanja i zbog čega se ono uvodi, kao i oko pitanja na koji način bi se taj zakon sprovodio.

Govoreći o poštovanju državnih simbola u Srbiji, Antonijević je kazao da postoji krivično delo nepoštovanja državnih simbola, i da nema većih problema u sprovođenju zakona.

- Jer ukoliko se ide ka preteranoj zaštiti mogu se izazvati kontraefekti. Zaštita u Srbiji uređena je na jasan način koji može da se kvalitetno sprovodi i mislim da tu nema potrebe za nekim većim izmenama - naveo je Antonijević.

(Telegraf.rs/A.M./Tanjug)