Nesrećni pas upao je u duboku i usku jamu. Svi su ga otpisali, a onda su naišli alpinisti sa Cetinja (FOTO)
Drugi su ga već otpisali, ali članovi alpinističkog kluba nisu odustali
Nespretni lovački pas Aron upao je u jamu u nedelju, u kojoj je proveo dva dana do dolaska spasilaca. Nije se znalo da li još uvek diše, a zbog ekstremno uskog otvora lomilo se kako pomoći životinji.
- Na poziv naših drugara lovaca odazvali smo se da priteknemo u pomoć i pokušamo da izvučemo psa iz jame, za kojeg se ne zna da li je živ. Rečeno nam da je jama veoma uska i ne zna se njena dubina... - navode slobodni penjači iz Alpinističkog kluba Cetinje.
Pas je upao pre dva dana i već su dolazili iz speleološke i spasilačke službe koji su konstatovali da je jama veoma uska i neizvodljivo spašavanje, dodaju oni. Jama se nalazi na severoistočnim obroncima Njeguša gde je mnoštvo jama sa velikim dubinama.
- U 12 sati stižemo na lice mesta. Izgled samog ulaza u jamu ne daje puno nade da se može provući i spustiti. Predlažem da pomoću alpinističkog čekica makar malo, za koji centimetar, proširimo ulaz, posle čega Dejan pokusava da prođe. I dalje je veoma usko i klaustrofobično i velika je verovatnoća zaglavljivanja, jer prvih 3m ulaz je širina 25x40cm , jedva da kaciga može da prođe. Čujem komentare drugara kako kažu da ne rizikujemo previše.
Predlažem da se donese malo jači čekic i dleto sa čim Dejan na neke delove širi ulaz po 5 cm i pose nekih sat vremena pokušava ponovo - prepričava alpinista.
Jedini zvučni signal iz jame je bipkanje bipera sa ogrlice Arona, što je gasilo nade.
- Dejan ponovo kreće. Spuštam ga na jedno uže postepeno, dok jedan kraj drugog užeta vuče za sobom. Uz veoma uzak ulaz prvih 5m dolazi u deo koji se otvara u malo širi sifon metar prečnika. Dok se spušta izveštava šta zatiče - nastavlja on.
Na oko 20 metara, dok je Dejan još visio sa užeta vidi obeshrabrujući prizor.
- Video je dno i psa u jednom uglu zatrpanog zemljom do glave i nepomičnog. Na tu konstataciju svi napolju osećamo razočarenje da je pas uginuo, spušta se na ukupno 27m. Bez obzira da li je mrtav predlažem da ga stavi u torbu i iznese van. Na Dejanov znak da kreće da se penje uz uže, drugim užetom ga dodatno osiguravam u slučaju da dođe do oštećenja glavnog užeta. Ali kako je bila veoma slaba konekcija među nama. Na oko 15m od izlaza čujem Dejana kako tepa Aronu dok se penje uz uže sa njim u torbi...
Utom, nastaje ushićenje.
- Pitam Dejana iznenađeno da li je pas živ. Odgovara da je živ i nepovređen. Od očaja situacija prelazi u euforiju i slavlja nas napolju... Pojavljuje se svetiljka lampe kroz uzan otvor. Dejan dodaje torbu sa psom da prvo Arona izvučemo, jer mora jedan za drugim. Samo što smo ga izvukli iz torbe počeo je da se šeta i kreće, kao da ništa nije bilo. Izlazi i Dejan osećaj sreće i radosti je kod svih. Pogotovo kad se pomisli, da nije cela ekipa bila toliko uporna Aron bi mogao da ostane zarobljen danima i okonča u teškim mukama.
(Telegraf.rs)