Pričalo se da je Marijani oduzeto starateljstvo nad ćerkom (10) koja boluje od raka kostiju: Ona sada otkriva istinu o lečenju svoje devojčice

Majka se protivi hemoterapiji, koju su, prema protokolu, odredili lekari

Nakon trećeg ciklusa hemoterapije kojem je podvrgnuta njena 10-godišnja ćerka Lana, Marijana Prpić iz Hrvatske, se usprotivila lekarima. Prestala je da veruje onima koji leče njeno dete.

Umešali su se i mediji lažnim informacijama kako joj je oduzeto starateljstvo nad detetom. Nastala je potpuna histerija, koju je iz bolesničkog kreveta pratila i 10-godišnja devojčica, mala Lana, čije je lečenje od raka kostiju prošle nedelje bilo glavna nacionalna tema, piše Jutarnji.hr.

Preporučujemo

- Moja je Lana to videla na televizoru, pa je plakala. Psiholozi su joj objašnjavali da ne gleda - rekla je Marijana Prpić za emisiju Provjereno Nove TV. Još se letos činilo se da će ovo biti još jedna u nizu humanitarnih akcija za lečenje. Kada je apel za pomoć objavio Dejan Lovren, u vrlo kratkom je roku prikupljeno nešto više od 120.000 evra.

Majka zabranila hemoterapiju za bolesno dete (10) pa joj oduzeli starateljstvo. Pozvani navijači da demoliraju bolnicu: Slučaj koji je podelio Hrvatsku

U pozadini akcije odvija se borba lekara i majke oko metoda lečenja. Majka se protivi hemoterapiji, koju su, prema protokolu, odredili lekari. Do pre tri meseca, 10-godišnjakinja se veselila odlasku na igru sa svojim prijateljicama. Danas je srećna što je bolnički krevet zamenila svojim. U bolnicu je ušetala, a vratila se sa protezom na nozi. U sedmom mesecu ove godine ovakvu situaciju niko nije mogao ni da zamisli.

Devojčica se tokom letovanja žalila na bol u nozi, pa su je roditelji odveli u Šibenik na pregled. Dežurna je lekarka posumnjala na cepanje mišića. Nakon nalaza rendgena usledio je šok. Lekari su ih bez objašnjenja hitno poslali u Zagreb u Kliniku za dečje bolesti Klaićeva, a na otpusnom je pismu pisalo ''zloćudni tumor na dugoj kosti''. Nakon nedelju dana je počela sa hemoterapijama.

- Kako se može dete osećati? Dete je izolovano preko noći od prijatelja, od svega. Ne može se dobro osećati. Mislim da je za roditelje najgori taj deo. Mislim da ne postoji nijedan gori. I da dođeš i da ti niko ni ne objašnjava kako treba. Idemo, samo dajemo. Ne znaš ni šta ni kako. Ne daju ti previše opcija, ne objašnjavaju ti - rekla je Marijana Prpić za Provjereno.

Najteži zadatak bio je 10-godišnjakinji objasniti šta je rak, šta ih sve čeka i sa čime će se sve boriti. Devojčica je, kaže njena majka, najteže primila opadanje kose. Bolest je napredovala i metastaze su se pojavile na ramenu.

- Nakon prvog ciklusa njoj je natekla noga. Sad je još veća. To je ogromno. Onda se desio prelom noge. Dete je ostalo u krevetu, nepokretno u pelenama. Počela je kosica da joj opada i sve ostalo. Drugi ciklus, treći ciklus. Ništa se u tome svemu nije dobro dešavalo. Evo, i četvrti je ciklus dobila - rekla je Prpić.

- Za dva meseca dete je završilo u krevetu. To je prva stvar, što je ona nepokretna. To je broj jedan. Broj dva, što je još gore. Noga je ogromna. Njoj je loše. Ona danima ne jede. Ne može da pije. Ne može da jede. Ne može ništa. Sve je boli - dodaje Prpić.

Prpić je tada odlučila da se Lana više neće lečiti hemoterapijom. Počela je da sumnja.

- Hemoterapija po meni nekome uspe, ali većini ne. Jer ja i dalje tvrdim da to nije lek. Po svom sistemu koji ima, to nije lek - smatra Prpić. Bolnica, međutim, koristi zakonsku mogućnost i uprkos majčinom protivljenju nastavlja lečenje.

- Zakon kaže da se ne može odložiti medicinska pomoć i briga u slučajevima kada priroda bolesti direktno ugrožava život i zdravlje ili bi dovelo do teških i trajnih posledica na zdravlje pacijenta. U ovom konkretnom slučaju to je upravo bilo tako. Prekid lečenja i priroda bolesti kod maloletne pacijentkinje bilo bi pogubno za nju - objašnjava direktor bolnice Goran Roić.

Pre tri godine roditelji devetogodišnjaka sa non-Hodgkinovim limfomom u Rijeci su odbili lečenje hemoterapijom. Dečaka su odveli kući nakon samo nedelju dana u bolnici. Preminuo je ubrzo. No, u ovom slučaju razlika je što majka želi da nastavi sa lečenjem u inostranstvu. Opcije su Turska i Nemačka.

- Onda mi je stiglo mišljenje da dete bude prevezeno i da odmah ide operacija noge. To je bilo iz Istanbula, iz njihove klinike Acibadem. Onda sam išla u Minhen, kod profesora Dura. On mi je rekao da ga više brine rame jer je pokazalo na prvom snimanju da ona ima metastazu i u ramenu. Dva meseca to rame niko nije pregledao - govori Prpić.

Majka insistira na odlasku, bolnica na ostanku. Postavlja se pitanje: Čija je zadnja? Pitanje o tome ko odlučuje o nastavku lečenja podelilo je javnost. Majka tvrdi da bolnica iz samo sebi poznatih razloga opstruira davanje drugog mišljenja jer, kaže, ne želi da preda kompletnu dokumentaciju o bolesti. Bolnica tvrdi da nalaze uvek i svi mogu da dobiju.

- Meni ništa niko nije objašnjavao. Ni šta joj dajem, ni koliko dajem. Ja tražim papire, hoću da šaljem dalje. "Ne možete dobiti, to je bolničko vlasništvo", kažu. Imam pravo da tražim mišljenje od drugih lekara. Ako meni pet lekara kaže: "Slušajte, protokol je taj i taj..", ja nemam šta nego da se pokrijem ušima, da sednem i da prihvatim to - kaže Prpić.

Majka na svoju ruku dete može odvesti, ali ako lekari procijene da bi prevozom zdravlje bilo ugroženo, rizikuje čak i krivični progon. U tom slučaju morao bi da unterveniše i Centar za socijalni rad.

Video pogledajte OVDE.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)