Crnogorci ne koriste kondome: Po upotrebi kontracepcije su ispod afričkog proseka, a ovo su glavni razlozi

Za sterilizaciju se u Crnoj Gori odlučuje 0,1 odsto žena, dok je prekinut snošaj zastupljen kod 7,4 odsto anketiranih

Svega 23 odsto muškaraca i žena u Crnoj Gori starosti između 16 i 49 godina koristi kondom ili pilulu kao oblik kontracepcije, što je ispod afričkog proseka od 30 odsto, rezultati su ovogodišnjeg istraživanja Ujedinjenih nacija i kompanije Gedeon Ričtero upotrebi kontracepcije.

Takva statistika Crnu Goru stavlja na 154. mesto na svetu i dno liste evropskih zemalja.

Preporučujemo

- Brojna istraživanja pokazuju da Crnogorci i Crnogorke izuzetno malo praktikuju kontracepciju, kao da je i svest o kontracepciji izuzetno niska - kazao je “Vijestima” Jovan Dašić iz NVO “Juventas”.

Srbi na odmoru zapatili polne bolesti, a neke zaraze ni kondom nije mogao da zaustavi

Dašić je podsetio da je sličan rezultat o korišćenju kontracepcije pokazalo i istraživanje višestrukih pokazatelja koje je Unicef u Crnoj Gori sproveo 2013. godine. Prema tim podacima, kontracepciju u Crnoj Gori koristi 23,3 odsto ispitanika, a 76,6 odsto njih se izjasnilo da ne koristi nijedan metod kontracepcije.

- U periodu od pet godina nije došlo do pomaka - kaže Dašić.

Prema nedavnom UN istraživanju o upotrebi kontracepcije, najrašireniji oblik zaštite od trudnoće u svetu je sterilizacija žena i ona je uobičajena metoda zaštite od trudnoće u Kanadi (22%), na Novom Zelandu (19,5%) i Ujedinjenom Kraljevstvu (17,6%). Prekinuti snošaj je posebno raširen u zemljama jugoistočne Evrope.

Za sterilizaciju se u Crnoj Gori, kaže Dašić, odlučuje 0,1 odsto žena, dok je prekinut snošaj zastupljen kod 7,4 odsto anketiranih.

- Prekinut snošaj je, u istraživanju UN iz 2018. godine, prepoznat kao izuzetno primenjivan metod i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj - rekao je Dašić.

Kada su u pitanju savremene metode kontracepcije, u Crnoj Gori se najviše ispitanika izjasnilo da koristi muški kondom - 6,9 odsto. Za spiralu se odlučuje 5,6 odsto ispitanika, a za kontraceptivne pilule njih 2,7 odsto.

Razloge za to što se u Crnoj Gori kondom retko koristi kao kontraceptivno sredstvo i što se radije u cilju zaštite od trudnoće pribegava prekinutom snošaju, Dašić vidi u neinformisanosti i stigmi koja je, kako je rekao, još zastupljena u crnogorskom društvu kada je reč o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Dašić dodaje da značajan broj ljudi u Crnoj Gori ima predrasude o efektima upotrebe kontraceptivnih sredstava i smatra da je većina vođena netačnim informacijama.

- Uzrok ovog problema je generalna neinformisanost, i još uobičajeno mišljenje da nije "pristojno" govoriti o planiranju porodice i seksualnom i reproduktivnom zdravlju. A zapravo je problem ćutanje, nedovoljno prisustvo ovih tema u školi, u medijima, u porodici, pa i u razgovoru sa ljekarima, koji i pored zakonske obaveze, često nedovoljno vremena posvećuju prevenciji - kazao je on.

Izvršna direktorka NVO Prima, Aida Perović-Ivanović, kao jedan od razloga za nizak stepen upotrebe kondoma i kontraceptivnih pilula u Crnoj Gori posebno izdvaja nedostatak obrazovnih programa koji se bave temom seksualno-reproduktivnog zdravlja mladih.

Dašić smatra da bi otvorenija i česta komunikacija na temu kontracepcije, dovela do toga da se kontracepcija više i koristi, a postojala bi, dodaje on, i veća mogućnost njenog uvođenja na esencijalnu listu lekova.

- Na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2017. godinu, nalazi se 14 kontraceptiva, dok se u Crnoj Gori na pozitivnoj listi esencijalnih ljekova nalazi samo jedan kontraceptiv. Ipak, ovaj kontraceptiv se izdaje samo za potrebe hormonske terapije, ne i radi planiranja porodice. Ovakav odnos države, može ostaviti različite negativne posledice po društvo - smatra Dašić.

Neprepoznavanje besplatne kontracepcije, dodaje on, “pokazatelj je neodgovornog odnosa države prema seksualnom i reproduktivnom zdravlju stanovništva”.

- Adekvatan pristup kontraceptivima doprinosi relevantnijoj statistici upotrebe istih, sprečava rizične trudnoće, abortuse, polno prenosive bolesti, snižava incidencu HIV-a i doprinosi efektima obrazovnog sistema i predmeta "Zdravi stilovi života". Mogućnost planiranja porodice je od izrazitog značaja za očuvanje i unapređenje zdravlja žena kao i njihovog aktivnog učešća u društvu - rekao je Dašić.

BESPLATNA KONTRACEPCIJA BI SE VIŠE KORISTILA

Stavljanje većeg broja sredstava za kontracepciju na osnovnu listu lekova, smatra Dašić, dovelo bi do veće interakcije između pacijenta i lekara, ali i povećalo njihovu upotrebu, jer građani u Crnoj Gori sada moraju da kupe svako kontraceptivno sredstvo, što često finansijski nisu u mogućnosti.

Bolja interakcija između pacijenta i lekara bi, dodaje on, oslobodila pacijente da više razgovaraju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, čime bi bio smanjen i postotak seksualno prenosivih bolesti, a pacijenti bi tako generalno imali zdraviji odnos prema sebi.

To što muškarcima i ženama u Crnoj Gori nisu na raspolaganju besplatna sredstva za kontracepciju, Dašić povezuje i sa velikim procentom abortusa, kojih je, prema podacima Instituta za javno zdravlje iz 2015, na 100 porođaja bilo 13,5. Na tu statistiku, dodaje on, treba dodati i moguće neprijavljene abortuse.

Da dostupnost besplatnih kontraceptivnih sredstava može da utiče na smanjenje broja neželjenih začeća, ali i prekida trudnoće, prema njegovim riječima, potvrđuje i eksperiment grupe norveških stručnjaka.

SEKSUALNO OBRAZOVANJE JE POTREBA, TREBA DA BUDE OBAVEZNO

Perović-Ivanović smatra da je seksualno obrazovanje nužna potreba i da ono obuhvata, ne samo deo o kontracepciji, reprodukciji i polno prenosivim bolestima, već i o seksualnosti uopšte, seksualno-reproduktivnim pravima, kao i o seksualnom nasilju.

- Iz tog razloga potrebno je napraviti obrazovne programe koji bi već od treće godine bili sprovođeni u vrtićima, pa dalje kroz čitavo osnovno i srednje obrazovanje - kazala je ona, dodajući da bi teme iz seksualnog obrazovanja trebalo da uvesti u postojeće predmete u školama.

Najavila je i početak programa o seksualno-reproduktivnom zdravlju NVO Prima u oktobru i novembru.

- Imaćemo niz radionica u 11 gradova, kako sa mladima, tako i sa roditeljima. U tome nam pomažu i vršnjaški edukatori/ke, koje smo ljetos obučili, a u pripremi je i veb sajt na našem i engleskom jeziku, kao i brošura - kazala je ona.

Perović-Ivanović podseća da na sajtu NVO Prima postoji online savetovalište, putem kojeg mladi mogu da se anonimno obrate toj organizaciji.

(Telegraf.rs/Vijesti.me)