Sve više mladih odlazi iz Hrvatske: Autobusi prepuni, majke plaču dok ispraćaju svoju decu

Na autobuskoj stanici u Zagrebu tužan prizor

Ove godine u Hrvatskoj zatvara se šest škola, a u njih 117 nije upisan nijedan jedini novi učenik. Masovno iseljavanje pogotovo iz Slavonije traje već pet godina, a iz Hrvatske i dalje odlaze autobusi puni onih koji idu trbuhom za kruhom.

Na zagrebačkoj autobuskoj stanici nalazi se već standarni, ali i dalje tužan prizor - uplakane majke. Jedna je plakala za svojim 18-godišnjim sinom koji odlazi u Nemačku, a druga se opraštala od porodice i vraćala u Minhen gde radi poslednjih osam meseci.

Preporučujemo

Ada iz Sesveta zajedno je s mlađim sinom došla da isprati starijeg koji ima 18 godina i tek je završio srednju školu. Odlazi u Minhen gde ga čeka posao.

Sramota hrvatske Vikipedije: Jasenovac opisuju kao banju za odmor i nazivaju ga "sabirnim logorom"

- Imamo porodicu u Nemačkoj i oni su sinu našli posao pa ide da vidi, odradi probni rok. Završio je srednju školu za automehaničara, a u Nemačkoj će raditi u autolimarskoj radionici. Odlazi jer ovde nema posla, evo ja sam već godinama bez posla. Ako se on snađe, videćemo pas se možda svi odselimo, suprug još premišlja da li bi ostao ovde ili takođe otišao u Nemačku jer, gledajte, u Hrvatskoj sad nije bajno, a biće još gore - rekla je Ada.

Druga žena je na pitanje da li i ona odlazi u Nemačku, samo briznula u plač.

- Oprostite, teško mi je - izvinjavala se što plače, pa nastavila: "Da, vraćam se iz posete svojoj porodici. U Nemačku sam se odselila u januaru".

Otkrila je da već osam meseci radi u jednom restoranu u Minhenu kao kuvarica. U Osijeku je radila u trgovini, s platom koju je primala ona, suprug i dvoje dece jedva su preživljavali.

- Ovde sam bila na minimalcu, imamo dve srednjoškolke. Jedna je sad završila srednju, a mlađa sad kreće u drugi razred srednje škole. Ova starija sad polaže vozački pa razmišlja da i onda dođe da živi i radi u Minhenu. Užasno mi je teško bez porodice ali život u Nemačkoj mi je daleko bolji. Puno sam bolje plaćena i cenjena. Šef mi se svaki dan zahvaljuje na odrađenom poslu kad završim smenu, ceni me kao zaposlenog, svaki dan me pita kako sam. Tako nešto u Hrvatskoj od strane bivših poslodavaca nisam nikad doživela. U Hrvatsku bi se vratila samo da se u potpunosti promeni situacija u zemlji i da od svog rada možemo normalno živeti, a ne preživljavati. Evo, primera radi, iz mog susedstva u Osijeku se čak pet porodica odselilo zajedno s decom u Nemačku. Ljudi odlaze, žele da žive bolje - ispričala je Ivana.

Na autobuskoj stanici bili su i sestra i brat koji odlaze u Nemačku gde žive poslednje tri godine s roditeljima.

- Bili smo na moru i sad se vraćamo u Nemačku. Super nam je tamo, u Zagrebu nam je mama dugi niz godina bila na birou i samo je radila poslove na crno, dok je u Nemačkoj odmah dobila posao, tata isto. Iako nam fale prijatelji, nikad se više ne bi vratili u Hrvatsku da živimo - rekla je Ana koja sad završava srednju medicinsku školu.

Po dolasku u Nemačku je prvo godinu dana učila jezik i onda nastavila školu. Priznali su joj, kaže, prva dva razreda medicinske koju je završila u Zagrebu. Marko je samo dodao da bi se on vratio u Hrvatsku samo da osvoji poveći iznos na lotu.

Životom u Nemačkoj su zadovoljni.

- Vršnjaci su nas super prihvatili u školi, a ima i dosta naših, ne samo iz Hrvatske, već i iz susednih zemalja. Odlično nam je, sviđaju nam se i škola i život tamo. Znamo i da nas po završetku škole tamo odmah čeka posao, odnosno da ćemo ga bez problema naći za razliku od Hrvatske - rekla je još Ana koja je s bratom bila na moru pa su potom došli malo i u Zagreb u posetu prijateljima.

U tom trenutku vozač je pozivao putnike da uđu u autobuse, ne jedan, već nekoliko njih koji su stigli iz Vinkovaca, pa preko Zagreba nastavljaju put za Minhen i Frankfurt, a svi su redom krcati.

(Telegraf.rs/Index.hr)