Bošnjački Srđan Aleksić: Refik je dao svoj život za 12 vojnika Republike Srpske, a njegovo ime je nakon herojskog čina utonulo u zaborav (FOTO) (VIDEO)
Vrlo verovatno da 12 srpskih vojnika ne bi dočekali naredni dan da se u priču prstom sudbine nije umešao Refik Višća
Svi se sećaju priče o mladom vojniku VRS Srđanu Aleksiću, koji je svoj život dao kako bi spasio mladog Alena Glavovića, koga je grupa drugih vojnika VRS-a počela tući zbog njegove nacionalnosti. Tako je Srđan privukao na sebe pažnju zlih vojnika, dok je Alen Glavović dobio priliku da sebe spasi.
Sličnu priču je imao i Refik Višća. On je bio tridesetšestogodišnjak iz Zavidovića, pripadnik vojne policije ARBiH, koga je Jasmin Viković, drugi pripadnik ARBiH, ubio sa 22 metaka jer je Refik spasio 12 zarobljenih Srba od njega.
Godine 1992. 12. avgusta u Zavidovićima, pijani je pripadnik ARBiH Jasmin Viković došao u zgradu tehničke škole, gde je bilo 12 zarobljenih vojnika VRS-a, kako bi ih tukao i maltretirao.
Kad je za to čuo Refik Višća, pripadnik vojne policije ARBiH, došao je u zgradu kao ispomoć kako bi obranio 12 zarobljenih vojnika i uspešno to uradio, isterujući pijanog Vikovića.
Međutim, kad je Jasmin Viković drugi put došao kako bi maltretirao zarobljenike, nije mogao da trpi što ih je Refik ponovo branio, pa ga je ubio na licu mesta sa 22 metaka.
Vrlo verovatno da 12 srpskih vojnika ne bi dočekali naredni dan da se u priču prstom sudbine nije umešao Refik Višća. Ovaj 37 godišnjak, fudbaler, otac dvoje dece i čovek, svojim telom je stao ispred pijanog Vikovića i njegovog osvetničkog "kalašnjikova".
- Bili smo pred ulazom, ja sam izašao napolje kada se Višća pojavio, tada nisam imao pušku, ali Višća je imao automatsku. Jasmin je bio na izlazu oko vrata i znam samo da mu je Refik rekao: 'Baci pušku!', i tada su obojica digli puške u vazduh i bilo je samo ko će pre opaliti. Rafali su se začuli, mene je rikošet pogodio, a onda sam video Višću kako leži pogođen - priseća se jedini svedok Šemsad Ćahtarević.
Bio je Višćin drug od djetinjstva.
Tek tako, u jednom trenu, zarad ljudskosti, morala i poštenja, nestalo je Refika Višće. Nestalo je bošnjačkog Srđana Aleksića pre Srđana Aleksića. Nestalo je čoveka koji je spasio ne jedan, nego 12 ljudskih života, i to života vojnika sa suprotne strane nišana, koji bi na gotovo svakom drugom mestu prošli mnogo drugačije.
Nedugo potom, njegova porodica, žena i deca, otišli su za Italiju i više se nisu vraćali u Bosnu. Mladom junaku nije ni jedna ulica dodeljena, niti trg pa ni škola. Herojsko žrtvovanje Refika je prošlo bez ikakve zahvalnosti, njemu je jedina nagrada bila smrt i zaborav, odličan dokaz ga niko nije zaslužio, ni tada, a ni danas.
VIDEO: 30 godina je za njega trajao Drugi svetski rat
(Telegraf.rs/jugoslaven.com/balkans.aljazeera.net)