Ove žene velikog srca vrata svog doma otvorile su dečaku koji je trpeo užasne bolove. Nije mogao ni da govori, a da ga vidite danas (FOTO)

Dečak danas ima 13 godina i ide u školu. Mališan je vezan za invalidska kolica, a zbog oštećenih bubrega svaki dan mora na dijalizu. Ne u bolnicu, već ga brižna žena, Kaliopa Čoneska, svaki dan priključuje na aparat za dijalizu u njegovom novom domu

Kaliopa Čoneska iz Kruševa, gradića na zapadu Makedonije, pre šest godina je otvorila vrata svog doma za teško bolesnog sedmogodišnjeg dečaka, koji je trpeo užasno jake bolove.

Majka koja je usvojila dvoje dece otkriva na koja pitanja nikada nećete naći odgovor, a koja ne treba da postavite

Preporučujemo

Dečak danas ima 13 godina i ide u školu. Mališan je vezan za invalidska kolica, a zbog oštećenih bubrega svaki dan mora na dijalizu. Ne u bolnicu, već ga brižna žena, Kaliopa Čoneska, svaki dan priključuje na aparat za dijalizu u njegovom novom domu.

Čoneska je jedna od pet udomiteljskih porodica u Kruševu, a u svoju kuću je primila sedmogodišnjeg nepokretnog dečaka sa ozbiljnim problemima kičmenog stuba, hematomima na glavi i otežanom funkcijom bubrega. Mališan tada nije ni govorio.

Uprkos ovakvom stanju dečaka, Kaliopa ga je prihvatila kao svoje dete, iako se pored njene dve rođene ćerke, već brinula o dvema devojčicama, sestrama iz Velesa.

- Prvo je imao jednu, a potom i drugu operaciju na nogama. Danas je znatno bolji, pokretniji, kreće se uz pomoć pomagala. Operisana mu je i glava. Operacija je bila veoma teška, trajala je čak osam sati. Hvala doktoru Mitretu Mitreskom, neurohirurgu iz Ohrida. On ga je operisao tako dobro da dečak nema nikakve posledice i sada ide u redovnu školu  - izjavila je Kaliopa Čoneska za skopski portal sdk.mk.

Kasnije su mu se pojavili drugi zdravstveni problemi, tahikardija, povišen krvni pritisak, a rad bubrega mu je visio na koncu. Ova plemenita žena i ćerke su ga šest godina čuvali sa kateterima. Noću su ustajali da ih menjaju, da ne bi došlo do infekcije.

Ovoj humanoj ženi pomažu i njene dve ćerke Ružica i Fanče, koje su izrasle zajedno sa decom zbrinutom u domu njihovih roditelja.

- Pošto dečak nije toliko pokretan da ga svaki dan nosimo u instituciju, dijalizu smo počeli da mu dajemo kod nas u kući. U bolnici su me naučili kako da to radim. Dali su mi i aparat, a ja nabavljam rastvore. Jadni dečak je svaki dan po osam sati vezan za aparat - kaže Kaliopa

Ona celu noć ne spava dok traje dijaliza, pomaže mu. Pre toga sve detaljno dezinfikuje. Bakterija ne sme da dopre do njega. Tokom školske godine, noću je na dijalizi da bi ujutro mogao da ide u školu. Njihov život je sada borba za njegov.

Pored brige o njemu, ona sada mališanu pruža i medicinsku pomoć, iako je završila Višu ekonomsku školu. Radila je u trgovini i banci, a sada, nakon smrti supruga prima njegovu penziju.

Dečak o kome se brine odličan je učenik, a njegova nastavnica doprinela je da ga deca u razredu oberučke prihvate i da mu pomažu. Dok je bio na lečenju, poslali su mu šoljicu sa slikama i porukom da im nedostaje.

Jedan dečak mu u školu nosi torbu, drugi stolicu, treći mu pravi društvo na odmoru.

- Da nemam obaveza oko njega, ne znam kako bi provela dan. On je toliko dobar i zahvalan. Kada ga pitam da li hoće da ga prošetam, jer se kreće samo uz pomoć pomagala, on mi skromno odgovara: „Ako ti nije teško“. Volimo ga kao naše dete - priča Kaliopa.

I njena ćerka Ružica je krenula stopama svoje majke. Već sedam meseci se zajedno sa suprugom brine o dvogodišnjem dečaku sa Daunovim sindromom, koji je kod njih našao svoj novi dom. Ona radi u Centru za decu sa posebnim potrebama i kaže da je upravo tamo osetila koliko čistu ljubav mogu da pruže ova deca.

- Kada smo ga uzeli imao je godinu i po dana, a bio je težak svega 5,5 kilograma. Jedva smo za sedam meseci uspeli da stignemo do 10 kilograma. Sada želimo da idemo na odmor i šalimo se da ćemo konačno moći da mu obučemo kupaće gaće jer prethodno nismo mogli zato što je bio isuviše mršav. Detence je zlato. Ispunjava mi vreme i pravi me srećnom. Moj glavni motiv je bio da daš ljubav i da primaš ljubav. Ja od njega dobijam čistu ljubav - rekla je Ružica za portal sdk.mk.

Dečačić je alergičan na gluten, pa Ružica ustaje rano da mu pripremi hranu da ima šta da jede dok se ona ne vrati sa posla.

Imali su problem kada su ga uzeli iz Doma. Mnogo je povraćao, pa su ga odveli pedijatru, a on ih je uputio na gastro odeljenje gde su mu otkrili refluks na želudačanu kiselinu i intoleranciju na gluten.

- Ja sam na poslu od 7.30 časova, a ustajem u 5 da mu spremim jelo jer jede samo kašastu hranu. Sada su i zubići počeli da mu rastu. Ovo je blagosloven posao. Ulažeš puno truda, daješ celu sebe, a dobijaš čistu ljubav kao zahvalnost - kaže Ružica.

U dom porodice Čoneski u Kruševo ovo leto će u gosti doći dve sestre koje su pre nekoliko godina bile zbrinute kod njih. Devojke su danas punoletne i žive u Velesu, ali su srcima vezane za ženu koja ih je prihvatila kao majka, i za njene dve ćerke, koje ih vole kao rođene sestre.

(D.J.)