Pitanje koje muči Makedonce pred referendum: Da li će ih članstvo u EU i NATO spasiti od namere Albanaca da stvore državu Iliridu

Ukoliko Makedonija izgubi šansu za NATO i EU, niko ne može da garantuje dalje ponašanje Albanaca

Vladajuća Socijaldemokratska stranka i njeni koalicioni partneri će 30. septembra pitati punoletne građane Makedonije: "Da li su za članstvo u Evropsku uniju i NATO sa prihvatanjem Dogovora oko imena između Makedonije i Grčke".

Odluka o raspisivanju referenduma, na kome bi u zamenu za članstvo u EU i NATO država promenila ime u Republika Severna Makedonija, doneta je većinom glasova poslanika, ali bez opozicione VMRO-DPMNE, koja smatra da je referendumsko pitanje "višeznačno i manipulativno".

Preporučujemo

>>> Konačni rasplet na Balkanu: Da li posle dogovora Atine i Skoplja raste pritisak na Beograd i Prištinu?

Takvo trik referendumsko pitanje: "Da li ste za samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije" bilo je postavljeno i 8. septembra 1991. godine prilikom glasanja za otcepljenje od Jugoslavije i stvaranja samostalne, suverene i nezavisne Makedonije, ali to tada nikome nije smetalo.

Danas je drugo vreme, ali je situacija podjednako kritična. Na to upozorava i ugledni makedonski novinar i analitičar Erol Rizaov.

Podsećajući da je ulazak u EU i NATO nekada bila jedinstvena šansa da se od građanskog rata i raspadanja spasi Jugoslavija, bilo kao asimetrična federacija ili konfederacija, on pravi paralelu sa trenutnom situacijom u Makedoniji.

- Danas ništa ne znači onima koji su bili u pravu kada su upozoravali da članstvo Jugoslavije, bilo cele, bilo konfederativne, u NATO i EU može da spreči krvavi raspad jedne prekrasne države. To može da se desi i Makedoniji. I tada je malo njih verovalo u to, ali se tragedija ipak dogodila - zaključuje Rizaov.

Njegova strahovanja nisu bez osnova, pogotovo ako se ona sagledaju u svetlu priča o navodnom dogovoru Trampa i Putina oko podele Kosova ili razmene teritorija.

Koordinator za pripremu Makedonije za članstvo u NATO, Stevo Pendarovski ocenjuje da bi Makedonija bila prva na udaru u slučaju razgraničenja i prekrajanja granica Kosova, jer najmanje četvrtina građana ove države su etnički Albanci. Da se to ne bi desilo, on poziva građane da masovno izađu na referendum i glasaju za dogovor oko imena Makedonije sa Grčkom, a time i za ulazak u EU i NATO.

- Svima je jasno, ako se ide na podelu Kosova, najveća ili prva kolateralna šteta će biti Makedonija, zbog albanskog faktora, čija brojka u Makedoniji je značajna. Ako se sever Kosova u takvim planovima pripoji Srbiji, ja ne mogu da vidim da albanski faktor u Makedoniji ne bi ponovo postavio pitanje granica Makedonije - rekao je Pendarovski.

- Svi koji smo bili upoznati sa pregovorima Ohridskog okvirnog dogovora (sa kojim je okončan vojni konflikt 2001. godine u Makedoniji) znamo da je prvi zahtev tadašnjih albanskih pregovarača bio da se nađe teritorijalno rešenje za etnička pitanja. Znači, da ima granica, da se razgraničimo, za početak sa visokim stepenom autonomije. Taj zahtev odmah je odbila američka delegacija predvođena Džemsom Perdjuom, koji je rekao da se neće ići sa teritorijalnim rešenjima etničkih izazova, već sa značajnom ili dubokom decentralizacijom. I zato se otišlo na ovakvu decentralizaciju. To je bila kompenzacija za taj zahtev, i da ne zaboravimo, u prvih nekoliko saopštenja ONA (paravojna albanska Oslobodilačka nacionalna armija) bilo je jasno rečeno da je ideja da se istera "slavomakedonski okupator" iz albanskih zemalja - podseća Pendarovski i upozorava da bi pri eventualnoj podeli Kosova duhovi nacionalizma i ekstremizma u regionu ponovo bili probuđeni.

A, Makedonija je, nažalost, uvek bila slaba alka u tom bezbednosnom trouglu - Srbija, Kosovo i Makedonija.

Bivši poslanik u makedonskom parlamentu, predsednik nevladine organizacije Evro-atlanski savet Makedonije i savetnik premijera, Ismet Ramadani, u razgovoru za skopsku televiziju Alfa je otvoreno izjavio da će Albanci biti korektni u celom procesu, ali ako ne uspe dogovor sa Grčkom i ako Makedonija izgubi sve šanse za NATO i EU, tada ne garantuje korektnost i dalje ponašanje Albanaca.

- Najodgovornije kažem, ako ne uspe dogovor i ne dobijemo članstvo, sve stavljamo na raskrsnicu gde može da se desi nešto sasvim drugo koje nema veze sa demokratskim i evroatlanskim procesima. Zato što drugi savez nemamo - rekao je Ramadani iznoseći svoj lični stav.

>>> Trik pitanjem na referendumu do EU i NATO: Makedonija će krajem septembra ponovo odlučivati o svojoj budućnosti

Ako se sve ovo ima u vidu, postavlja se pitanje da li će, ako propadne referendum oko promene imena Makedonije, što je uslov za članstvo ove države u NATO i EU, Albanci aktivirati svoj referendum iz 1992. godine, kada se čak 99 procenata Albanaca u severozapadnoj Makedoniji izjasnilo za odcepljenje i stvaranje posebne države Ilirida.

Ta ideja nikada u potpunosti nije zamrla. Naprotiv, vremenom je poprimila i šire dimenzije, pretočene i u zahtev takozvanog Albanskog nacionalnog pokreta Ilirida (ANPI), koji je 2007. godine od vlade i parlamenta u Skoplju tražio da se Makedonija podeli na Uniju dve državne jedinice – Republiku Iliridu i Republiku Makedoniju, sa dvodomnim parlamentom i čak tri oficijalna jezika – albanskim, makedonskim i engleskim.

U genezi odnosa ili sukoba Makedonaca i Albanaca, duboko su utkani dokumenti "Prizrenske lige", kojima je posejano seme razdora između Albanaca (Arbanasa) i ostalih naroda na repu Balkana. Činjenica da su na junskom zasedanju "Prizrenske lige" 1878. godine u Bajrakli džamiji u Prizrenu prisustvovali delegati iz desetak gradova u Makedoniji, u ondašnjoj turskoj provinciji Rumenliji, sama za sebe govori o odjeku njenih odluka na prostorima Makedonije.

Prizrenska deklaracija se na tlu Makedonije očitava ceo vek, a njeno aktuelizovanje, nakon osamostaljenja Makedonije postalo je tada gotovo svakodnevno.

U tetovskom selu Šipkovici, gde se 2001. godine nalazio glavni štab paravojne albanske Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), profesor francuskog jezika iz Tetova, Nevzat Halili, prvi je u zemlji formirao Partiju demokratskog prosperiteta (PDP) i tako udario temelje svim narednim aktivnostima svojih sunarodnika u Makedoniji.

Objašnjavajući "istorijsku neprolaznost" Prizrenske deklaracije, on je tada rekao da je došlo vreme da Albanci javno izlože svoju sputavanu istoriju i pravo da se pod obeležjima svoga naroda bore za svoja prava.

Kasnija događanja i žurba da se "izjednače" sa Makedoncima, Halilija i njegove saradnike zbrisala je sa političke scene. Međutim, njihovo tumačenje Prizrenske deklaracije širom je otvorilo vrata njihovim sledbenicima, na čelu sa kosovskim đakom, a potom vođom Demokratske partije Albanaca (DPA), Arbenom Džaferijem.

Nekadašnji novinar i urednik TV Priština, inerciju rastakanja Jugoslavije, među svojim sunarodnicima u Makedoniji kanalisao je i kontrolisao sve do trenutka kad je osetio da je njegova lična misija uspostavljanja ravnopravnosti Albanaca sa Makedoncima - ostvarena.

Albanci su na tlu Makedonije, tako stoji u istorijskim čitankama, samo jednom bili rame uz rame sa Makedoncima i drugim narodima na ovim prostorima. Bilo je to početkom dvadesetog veka, tokom Ilindenskog ustanka 1903. godine, kad je u Kruševu formirana Kruševska Republika. U tadašnjem Kruševskom manifestu, vođe ustanka su pozvale Makedonce, Albance i Vlahe da se zajednički bore za oslobođenje od osmanlijskog ropstva. U svim drugim istorijski važnim događanjima, Albanci su, bar zvanično, uvek bili na strani makedonskih neprijatelja, ili tačnije rečeno protiv Makedonaca.

Primer tome su Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat, kad su oružane albanske bande - kačaci, balisti i iredentisti harali Makedonijom.

Njihovo ponašanje se ništa bitnije nije promenilo ni kasnije, a oni su, posle svake pobune njihovih sunarodnika na Kosovu, buntovali i u Makedoniji. Tako je bilo 1971, 1981. i 2001. godine. Taj sukob je okončan potpisivanjem Okvirnog dogovora, kojim su u Ohridu udareni temelji trajnog ustoličenja Albanaca i njihovog jezika u ukupni identitet Republike Makedonije i njihovo suštinsko izjednačavanje sa Makedoncima.

Podsetimo da su pre toga etnički Albanci bojkotovali referendum o osamostaljenju Makedonije, usvajanje novog Ustava, popis stanovništva i mnoga druga javna izjašnjavanja o ustrojstvu makedonske države. Zbog primene "Badinterovog principa", bez glasova albanskih poslanika danas nije moguće usvajanje nijednog važnog sistemskog zakona, pa ga Albanci koriste da bi za sebe iznudili razne povlastice, koje, inače, ne važe za pripadnike drugih etničkih manjina u Makedoniji.

Ucenama i pretnjama da će ponovo uzeti oružje u ruke, Albanci su izdejstvovali i novu teritorijalnu podelu Makedonije. Po slovu tog zakona dobili su tridesetak čisto albanskih opština, a u dobrom delu njih vlast je danas potpuno u njihovim rukama.

Rečju, oni gospodare zapadnom i severozapadnom Makedonijom i tamo je uticaj centralne vlasti gotovo zanemarljiv.

Otud nimalo slučajno, često pominjanje dva imena – "Ilirida" i "Dardanija" kod Makedonaca izaziva opravdanu zebnju. Reč je o "državama" čije formiranje je kovertirano u platformama svih albanskih političkih partija. Oba projekta su iznedrena iz "Prizrenske lige", a u suštini znače zalaganje za Veliku Albaniju.

Istoričari podsećaju da koreni ideje o Velikoj Albaniji potiču iz 19. veka, početkom takozvane Istočne krize 1878. godine. Na inicijativu Osmanlijske imperije, a sa ciljem povratka izgubljenih teritorija u ratu sa Rusijom, pre održavanja Berlinskog kongresa o rešavanju problema rusko - turskog rata, 10. juna 1878. godine u Prizrenu je formirana Albanska liga - Kongra, u istoriji poznata i kao "Prizrenska liga".

Ona se ubrzo pretvorila u nosioca ideje o autonomiji Albanije, pri čemu je u njene granice bio uključen i veliki deo Makedonije i Epira. Liga je postojala do 1881. godine, ali je kasnije postala nosilac albanskog nacionalizma i težnje stvaranja Velike Albanije na Balkanu.

Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su pokušali da obnove Ligu, pa je radi toga, od 16. do 19. septembra 1943. godine u Prizrenu održana osnivačka skupština takozvane "Druge prizrenske lige". U tada objavljenoj proklamaciji tražilo se ujedinjenje Kosmeta i zapadnog dela Makedonije sa Albanijom. Ta ideja, koja egzistira skoro ceo vek, u Makedoniji je očito prisutna i danas.

Dakle, Makedonija se ponovo nalazi na važnoj raskrsnici, a kojim putem će krenuti umnogome će zavisiti od referendumskog izjašnjavanja punoletnih građana na pitanje: "Da li su za članstvo u Evropsku uniju i NATO sa prihvatanjem Dogovora oko imena između Makedonije i Grčke".

(D.J.)