Trik pitanjem na referendumu do EU i NATO: Makedonija će krajem septembra ponovo odlučivati o svojoj budućnosti

Makedonski parlament mora do 20. jula da donese zaključak, odredi datum i sroči referendumsko pitanje, a referendum bi trebao da se održi krajem septembra

Makedonija će krajem septembra ponovo odlučivati o svojoj budućnosti. Građani će na referendumu "overiti" ili odbaciti dogovor sa Grčkom oko novog imena države - Republika Severna Makedonija.

Ovo će biti drugo plebiscitarno izjašnjavanje građana o izuzetno važnom pitanju. Prvi put su na referendumu 8. septembra 1991. godine glasali za odcepljenje od tadašnje Jugoslavije i stvaranje samostalne, suverene i nezavisne Makedonije.

Preporučujemo

>>> Zaev obećao da će podneti ostavku ako referendum o dogovoru sa Grčkom ne uspe (FOTO)

Pre raspada nekada zajedničke države, Makedonci su emotivno bili jako vezani za Jugoslaviju, a istovremeno su priželjkivali i svoju državu, ali su se s pravom plašili onog najgoreg. Toga je bilo svesno i tadašnje makedonsko rukovodstvo, pa je strahujući od neuspeha, za referendum o nezavisnosti bilo smišljeno trik pitanje "Da li ste za samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije?".

Tada je svih 95 odsto birača pozitivno odgovorilo na prvi deo pitanja zanemarujući drugi deo "s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije". Usvajanjem referendumskog pitanja, 8. septembra 1991. godine i formalnom voljom većine građana za samostalnost, overene skupštinskom Deklaracijom 10 dana kasnije, bio je utrt put nezavisnosti Makedonije.

Situacija u kojoj se danas nalazi Makedonija ponovo na ispit stavlja strateške ciljeve države, zacrtane još na startu njene nezavisnosti. Ona se sada nalazi na raskršću. "Rastegnuta" je između poželjnog cilja - članstva u EU i NATO, što će im obezbediti promena imena države u Severna Makedonija, a sa druge strane strahovima dela građana da će time etnički Makedonci izgubiti svoj identitet.

Imajući ovo u vidu, nije isključeno da će se kao i 1991. posegnuti za "trik" pitanjem. Promena imena će se ovoga puta najverovatnije povezati sa potrebom deblokade Makedonije na putu ka EU i NATO. Ako referendum bude bio neuspešan, dogovor sa Grčkom oko imena bi postao ništavan.

Rokovi pritiskaju nadležne institucije za organizovanje referenduma. Prvo treba da se izabere sedam članova Državne izborne komisije, a potom počinje procedura za održavanje referenduma.

Makedonski parlament mora do 20. jula da donese zaključak, odredi datum i sroči referendumsko pitanje, a referendum bi trebao da se održi krajem septembra. Pominje se datum 16. jul kada bi makedonski parlament trebalo da odlučuje o datumu raspisivanja referenduma o imenu.

Od dana objavljivanja odluke o raspisivanju referenduma na državnom nivou u Službenom listu do dana njegovog održavanja, ne može da prođe manje od 60 ili više od 90 dana. U tom slučaju referendum će najverovatnije biti održan krajem septembra kako bi bili ispoštovani rokovi predviđeni sporazumom Atine i Skoplja o novom imenu te bivše jugoslovenske republike.

Nisu samo rokovi problem oko održavanja referenduma. Osim neizvesnog pitanja koje će biti postavljeno građanima, koplja se lome i oko toga da li referendum treba da bude obavezujući ili konsultativan, kao i oko cenzusa izlaznosti građana.

Premijer Zoran Zaev zastupa tezu da se tokom utvrđivanja referendumskog pitanja definiše da li će referendum biti obavezujući ili konsultativan.

- Sa opozicijom se slažemo da referendum treba da bude obavezan, a zajedno treba da utvrdimo da li će biti konsultativan ili obavezujući. Govorim o obaveznom referendumu, ako svih 50 odsto plus jedan građanin izađu i podrže referendum. Apsolutna dužnost svih građana je da ispoštuju odluku, osim ako ona nije negativna - rekao je Zaev.

Lider najveće opozicione partije VMRO-DPMNE, Hristijan Mickovski kaže da oni neće priznati referendum ako on ne bude obavezujući.

- Referendum koji neće biti obavezujući VMRO-DPMNE neće priznati. Ukoliko referendum bude obavezujući i uspešan, svi mi to treba da poštujemo, ne samo naša partija. Ali, on prvo treba da bude demokratski, bez manipulacija i da se ispune mnogi preduslovi pre nego što bude bio održan - rekao je Mickovski.

Ozbiljan kamen spoticanja može da bude i cenzus izlaznosti građana, koji važi za oba tipa referenduma.

Na glasanje treba da izađe većina od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak, a da bi referendum bio uspešan većina treba da glasa "za". U birački spisak je upisano oko 1.800.000 osoba. To znači da na glasanje treba da izađe preko 900.000 njih, a da bi referendum bio uspešan "za" treba da glasa više od 450.000 ljudi. Ta brojka nije nedostižna ako se zna da su na lokalnim izborima SDSM, DUI, BESA, Alijansa i DPA, koji podržavaju dogovor sa Grčkom, zajedno imali više od 620.000 glasova. Međutim, cenzus od 900.000 teško bi se postigao ukoliko VMRO-DPMNE odluči da bojkotuje referendum. Otud i najave da će se ići na smanjenje cenzusa, kao što je to bio slučaj i na predsedničkim izborima. Ideja o smanjivanju cenzusa može se realizovati samo putem ustavnih izmena.

Referendum je, kažu pravni eksperti za skopski list "Nezavisen vesnik", ustavna kategorija, utvrđena u delu nadležnosti parlamenta koji raspisuje plebiscitarno izjašnjavanje građana. U članu 73 Ustava je predviđen prag izlaznosti od 50 procenata plus jedan da bi referendum bio uspešan.

Problem je, međutim u tome što se, kako je izjavio šef diplomatije Nikola Dimitrov za televiziju Telma, ne zna koliko tačno glasača ima u Makedoniji. Podsetio je da na biračkom spisku ima oko 1.800.000 glasača, ali i na to da se stalno govori da ima oko 500.000 iseljenih lica. No, kaže, sada nema vremena za pročišćavanje spiska, pa moraju da se donose političke odluke.

Isti prag izlaznosti od preko 50 procenata je bio predviđen i ranije, ali je u drugom krugu predsedničkih izbora putem ustavnih izmena on smanjen na 40 procenata da bi izbori bili uspešni.

Bivši predsednik Državne izborne komisije, Aleksandar Novakovski smatra da Zakon o referendumu mora da pretrpi izmene jer nije usaglašen sa Izbornim zakonikom, a predsednik parlamenta Talat Džaferi kaže da Sobranje, ako je potrebno, može da stigne da promeni referendumsku regulativu.

Ima i zagovornika da se potpuno ukine cenzus. Jedan od njih je komunikolog Petar Arsovski. Gostujući na televiziji "Alsat M", on je rekao da je model referenduma koji postoji u Makedoniji nametnut za pitanja za koja treba da se nadglasa neka predhodna odluka.

- Referendum nije samo anketa. On proizvodi pravno dejstvo i na njemu obe strane treba da imaju podjednake šanse. Obavezni referendum ne dozvoljava jednakost između nedostatka cenzusa i većine protiv. Izjednačava ih, pa oni koji su protivnici dogovora imaju duplo više šanse da uspeju na referendumu od onih koji podržavaju dogovor, iako su u većini. To znači da VMRO-DPMNE ili protivnicima dogovora, koji su možda u manjini, da sa jednostavnim tehničkim bojkotom mogu da izigraju volju većine zbog ovako postavljenog referenduma, a to nije fer - rekao je Arsovski.

Zato, prema njegovom mišljenju, jedini način da se obezbedi fer takmičenje gde bi obe strane stimulisale glasače da izađu na referendum je da se isključi cenzus kao uslov.

VIDEO: Grci ne žele da prihvate dogovoreno ime za Makedoniju

(D.J.)