Šta Makedonija i Grčka dobijaju, a šta gube promenom imena? Skoplje ulazi u NATO do kraja godine, a ovo će sve morati da se desi pre toga

Prema predviđenoj dinamici, kada predlog bude dostavljen Skupštini, poslanici treba da glasaju i da ga usvoje sa prostom većinom, odnosno sa većinom prisutnih poslanika

Nepunih 24 časa otkako su vlasti u Skoplju i Atini stavili potpis na dogovor kojim treba da bude rešen decenijski spor oko imena, makedonska vlada je na sednici održanoj u ponedeljak usvojila i Skupštini već dostavila predlog zakona o ratifikaciji dogovora sa Grčkom.

Time je počela grčevita trka sa rokovima uoči evropskog samita 25. i 26. juna na kome se očekuje da Makedonija dobije zeleno svetlo za pristupne pregovore sa EU i samita NATO 11. jula, od koga "Severna Makedonija" očekuje poziv za članstvo pod uslovom da izvrši ustavnu reviziju.

>>> Istorijski trenutak: Makedonija i Grčka potpisale sporazum o imenu (FOTO) (VIDEO)

Predlog zakona o ratifikaciji dogovora sa Grčkom, u parlament je poslat sa evropskom zastavicom. To znači da će on imati prioritet, a vreme za diskusiju će biti ogranično, odnosno sednica ne može da traje više od tri dana.

Nakon dobijanja materijala, predsednik Skupštine Talat Džaferi će takođe imati rok od tri dana da zakaže sednicu. U vladi očekuju da će cela procedura biti završena još ove nedelje.

Prema predviđenoj dinamici, kada predlog bude dostavljen Skupštini, poslanici treba da glasaju i da ga usvoje sa prostom većinom, odnosno sa većinom prisutnih poslanika. Minimalni kvorum za rad najvišeg zakonodavnog doma je 61 poslanik, što znači da će biti potrebno da 31 poslanik glasa "za" da bi dogovor bio ratifikovan.

Nakon toga on će biti poslat na potpis predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu.

Ukoliko ga Ivanov ne potpiše, dogovor se ponovo vraća u skupštinsku proceduru, ali će tada morati da bude izglasan sa apsolutinom većinom, odnosno 61 od ukupno 120 poslanika treba da glasa "za". Tada se dogovor ponovo šalje šefu države Ivanovu, koji je po Ustavu obavezan da ga potpiše, iako je on u više navrata izjavio da nema nameru da to učini jer je za njega dogovor loš i razoran za zemlju.

Sprovođenje dogovora će ići etapno. Stupiće na snagu onog momenta kada ga obe strane prihvate saglasno unutrašnjim procedurama. Međutim, ako bilo koja od strana ne prihvati dogovor saglasno unutrašnjim procedurama, to će značiti da on više ne važi.

Što se Makedonije tiče, konačnu reč će imati njeni građani koji treba da ga prihvate ili odbace na referendumu koji će se održati u septembru ili oktobru ove godine. Prema dogovoru, Makedonija bi do kraja godine trebalo da usvoji i amandmane na Ustav.

Nakon ratifikacije dogovora u grčkom parlamentu "Severna Makedonija" bi do kraja 2018. godine postala 30. članica NATO. Na unutrašnjem planu, novo ime Makedonije će se upotrebljavati nakon otvaranja poglavlja o pregovorima za članstvo u EU, ali ne kasnije od pet godina nakon potpisivanja dogovora.

Sa dogovorom koji su u nedelju potpisali šefovi diplomatija dve zemlje, zvanično ime države će biti Republika Severna Makedonija ili skraćeno - Severna Makedonija. Dogovorom se makedonski jezik priznaje kao deo južnoslovenskih jezika. Za državljanstvo je predviđeno: Makedonsko/građanin Republike Severne Makedonije u svim dokumentima.

Grčka treba da ratifikuje dogovor u Parlamentu. Takođe, obavezuje se da ne stavlja prigovore na zahtev za članstvo Makedonije u međunarodnim, multilateralnim i regionalnim organizacijama i institucijama čiji je član.

Makedonija će tražiti prijem u međunarodne, multilateralne i regionalne organizacije i institucije pod imenom Republika Severna Makedonija.

Grčka će obavestiti predsednika Saveta EU da daje podršku početku pregovora za članstvo Makedonije. Takođe će obavestiti i generalnog sekretara NATO da daje podršku Alijansi da pošalje poziv Makedoniji za pristupanje.

Takva podrška Grčke je uslovljena ishodom referenduma u Makedoniji.

Potpisanim dogovorom obe strane prihvataju da se termini "Makedonija" i "makedonski" odnose na različiti istorijski kontekst i kulturno nasleđe.

Za Grčku, ti termini označavaju ne samo oblast i narod severnog regiona Grčke, već i njihove odlike, kao i helenističku civilizaciju, istoriju, kulturu i nasleđe tog regiona od antike do današnjeg dana. Za Makedoniju, ti termini označavaju njenu teritoriju, jezik, narod i njihove odlike, sa njihovom sopstvenom istorijom, kulturom i nasleđem.

U roku od šest meseci Makedonija će preispitati status spomenika, javnih zgrada i infrastrukture na njenoj teritoriji. Ako one na bilo koji način upućuju na antičku helenističku istoriju i civilizaciju, što predstavlja sastavni deo istorijskog ili kulturnog nasleđa Grčke, preduzeće se odgovarajuće korekcije sa ciljem da se obezbedi poštovanje takvog nasleđa.

U roku od mesec dana, putem razmene diplomatskih nota, na ravnopravnoj osnovi, strane će formirati Zajednički interdisciplinarni komitet eksperata za istorijska, arheološka i obrazovna pitanja, koji će objektivno razmotriti naučno tumačenje istorijskih događaja zasnovanih na autentičnim i naučno izdržanim istorijskim izvorima i arheološkim nalazima.

Makedonija i Grčka saglasne su da će njihova strateška saradnja obuhvatiti sve sektore, poput poljoprivrede, civilne zaštite, odbrane, ekonomije, energije, životne sredine, industije, infrastrukture, investicija, političkih odnosa, turizma, trgovine, prekogranične saradnje i transporta.

Nakon stupanja na snagu dogovora, Grčka će nivo svoje Kancelarije za veze u Skoplju podići na nivo Ambasade, i obratno. Dogovorom je predviđeno da se svi sporovi rešavaju miroljubivim sredstvima u saglasnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

Makedonija je obezbedila svoju evropsku budućnost, Grčka je zaštitila svoju prošlost. Ovo je, prema analitičarima u Skoplju, glavni okvir u koji je smeštena slika budućih odnosa između Makedonije i Grčke. Premijeri dve države su demonstrirali državničku hrabrost i spremnost da se politički žrtvuju kako bi se rešio višedecenijski spor oko imena koji je blokirao Makedoniju na putu ka EU i NATO, a Grčku da bude lider u regionu.

Ovim rešenjem nije zadovoljna opozicija ni u Makedoniji, ni u Grčkoj. Za lidera makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE Hristijana Mickovskog, dogovor je "kapitulantski", dok vođa grčke opozicione Nove Demokratije Kirjakos Micotakis smatra da je suprotan stavu većine Grka za koje su "makedonski jezik i nacionalnost" neprihvatljivi.

Narvno, ništa još nije gotovo, dok sve ne bude gotovo, iako je najveći deo posla već završen, ali ne i najteži, jer, kako ocenjuje ugledni makedonski novinar i politički analitičar Erol Rizaov, sledi suočavanje sa razumljivim otporima, ali i zlonamernim i tendencioznim pokušajima miniranja dogovora koji treba da se usvoji u parlamentima dve zemlje i odobri na referendumu građana u Makedoniji.

- Promena imena države ne pravi srećne građane Makedonije, što je sasvim normalno i razumljivo. Veliki broj građana su ovaj čin prihvatili sa žaljenjem, tugom i revoltom, ali i sa olakšanjem samo zbog evropske budućnosti i obećanog brzog članstva u NATO i u dogledno vreme, za par godina, članstva Makedonije u EU - ističe Rizaov i dodaje da ustupci nisu napravljeni zbog nečijeg pritiska, već će se "krastava žaba progutati radi bržeg razvoja države i boljeg života pokolenja".

ŠTA GRČKA DOBIJA, A ŠTA GUBI?

Grčka dobija:

- Složeno ime sa geografskom odrednicom,

- Erga omnes (ime za sveukupnu upotrebu),

- Reviziju makedonskog ustava,

- Promenu makedonskih registarskih tablica,

- Jasnu distinkciju između antičke i savremene Makedonije

- Međunarodno priznanje o liderstvu na Balkanu.

Grčka gubi:

- Termin Makedonija sa prevodom na sve jezike,

- Potvrđuje se jezik kao makedonski,

- Jasno imenovanje nacije kao makedonska/državljanstvo: građani Republike Severne Makedonije.

ŠTA MAKEDONIJA DOBIJA, A ŠTA GUBI?

Makedoniija dobija:

- Zamenu reference BJRM ili FYROM,

- Potvrdu o jeziku kao čisto makedonskom,

- Nacija se imenuje kao makedonska,

- Otvoren put za članstvo u NATO i EU i

- Zadržavanje kodova MK i MKD.

Makedonija gubi:

- Moraće da promeni ustavno ime,

- Moraće da izvrši reviziju ustava,

- Moraće da se odrekne direktne veze sa antičkom Makedonijom.

HRONOLOGIJA SPORA

- 8. septembar 1991: Makedonija proglašava nezavisnost

- 1992: Skupština Makedonije odbija predlog "Republika Makedonija (Skoplje)", a on je odbijen i od strane Grčke

- 8. april 1993: Makedonija ulazi u UN pod referencom "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija"

- 13. septembar 1995: Potpisan je Privremeni sporazum između Makedonije i Grčke

- 2001: Grčki mediji tvrde da je bio postignut dogovor između tadašnjih premijera Ljubča Georgievskog i Kostasa Simitisa o imenu "Republika Gornja Makedonija", ali on nikada nije ozvaničen

- 2008: Makedonija izražava spremnost da prihvati ime "Republika Makedonija (Skoplje)" u zamenu za ulazak u NATO, ali Grčka to odbija zbog najave tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog da će organizovati referendum

- 4. april 2008: Grčka stavlja veto na prijem Makedonije u NATO

- 2008: Počinje antikvizacija u Makedoniji kojom je narušena pregovaračka pozicija države, a rešenje spora je postalo sve dalje

- 5. decembar 2011: Međunarodni sud u Hagu je presudio u korist Makedonije, koja je tužila Grčku zbog kršenja Privremenog sporazuma

- Do 2017. godine: Desetak susreta premijera Nikole Gruevskog i Jorgosa Papandreua, ali bez ikakvih rezultata

- Jun 2017: Novi premijer Zoran Zaev najavljuje novu politiku u rešenju spora oko imena. Promenjeno je ime skopskog aerodroma i autoputa

- 7. debruar 2018: Zaev je najavio prihvatanje geografske odrednice imena

- 12. jun 2018: Makedonija i Grčka postižu kompromis sa imenom "Republika Severna Makedonija"

- 17. jun: Zvaničnici Makedonije i Grčke potpisali dogovor kojim se rešava spor oko imena Makedonije.

VIDEO: Makedonci ne žele novo ime za svoju državu

(D.J.)