Devojčica iz Bosne otišla na maturu bez svečane haljine: Sav novac je dala bolesnoj deci, a onda su je slomili kritikama (FOTO)
Iako sve više maturanata ne želi troši veliki novac na svoj maturski izgled pa svoj novac doniraju u humanitarne svrhe, još uvek ljudske vrednosti i humanitarni rad u našem društvu nailaze na osude pojedinaca
Maturantkinja Lejan Kozlić iz Kaknja koja je u centar regionalne javnosti došla jer je ismejana što na maturu nije došla u svečanoj haljini, jer je novac donirala deci oboleloj od raka, izjavila je da je doživela veliko poniženje kada je zbog svog izgleda na maturskoj večeri ostala bez pratioca, ali da se ne kaje.
Lejanin otac Eniz na svom Fejsbuk profilu je napisao status kojim je stao u odbranu svoje ćerke koja je ismejana zbog moralnih i ljudskih vrednosti koje su kod nje vaspitanjem izgradili njena majka i otac.
Preporučujemo
Ispovest migranata na čiju je decu pucala hrvatska policija: Videli su krv po njima, ali nisu dozvolili da Hitna pomoć dođe
Objavljena lista o kvalitetu puteva u svetu: Hrvatska na vrhu, Srbija na začelju, u regionu ispod nas je samo BiH
Iako sve više maturanata ne želi troši veliki novac na svoj maturski izgled pa svoj novac doniraju u humanitarne svrhe, još uvek ljudske vrednosti i humanitarni rad u našem društvu nailaze na osude pojedinaca.
Lejan, iako ima 14 godina svedočila je situacijama da njeni poznanici ili rodbina vode teške borbe sa bolešću, a naročito sa rakom. Nakon svih tih trauma, na svoj najdraži dan u životu, odlučila je učiniti malo dobro delo koje nekome predstavlja nešto puno više, piše Klix.ba.
ŽIVOTNI PRIMERI
- Sa svoje tri godine gledala sam u posledice raka. Gledala sam kako mojoj baki opada kosa i kao dete sam bila šokirana. Kasnije mi je i ujna obolela, a potom i sin od naših kućnih prijatelja koji je preminuo sa samo 12 godina. Rekao je da će kada poraste obući odelo mog ujaka koji je doktorirao i koji se bavio istraživanjem raka, ali to nije doživeo. Kada sam saznala da je i moj dobar prijatelj oboleo, to me je dotuklo i rastužilo – govori Lejan.
Lejan trenira tekvondo i rukomet, a njen prijatelj zbog bolesti morao je da prekine treninge. Kao ljudsko biće, prijatelj i sportista, razumevši svog prijatelja, Lejan je odlučila da na matursko veče dođe u farmerkama i majici s natpisom da je novac od svoje svečane haljine donirala obolelim od raka.
- Primila sam dosta anonimnih kritika, govorili su mi da sam mogla to uraditi i bez natpisa na majici, da sam samo želela popularnost i slično, ali bilo je i onih pozitivnih komentara. Ja sam samo htela da probudim kakanjsku javnost koja mora da vidi u kakvom se stanju nalazimo. Meni do popularnost nije, sve me to povredilo, a ružno sam se osećala zbog dečaka koji je trebao biti moj pratilac na maturskom defileu i njegovih roditelja – dodala je Lejan.
Majka njenog druga koji joj je trebao da bude njen pratilac okarakterisala je Lejan kao “prosjački obučenu devojku, koja je došla na maturu bez haljine”.
HUMANOST NEMA CENU
- Iskreno, propala sam u zemlju tada pred 150 dece i nisam mogla da verujem šta se dogodilo. Prišao mi je prijatelj Amar Hido i rekao da bi bio ponosan da prošeta sa mnom do Doma kulture i ja sam to prihvatila. Ovom prilikom želim da mu se zahvalim na tome – izjavila je Lejan.
- Ako sam ja mogla tog najlepšeg dana u životu, koji će se desiti još dva puta, dati svoj novac od garderobe, i oni koji su me kritikovali i ismejavali mogu odvojiti od kafe koju piju danonoćno i dati za tu decu. Ne bih da komentarišem gde ovo vodi jer zaista ne znam – zaključila je Lejan, piše Klix.ba.
Lejanin otac Eniz je kazao kako je srećan što je svoju ćerku tako vaspitao i što je kod Lejan, sa svojom suprugom, probudio ljudske i humane vrednosti.
- Ona je imala najlepšu haljinu, haljinu humanosti i čovečnosti i ona nije jedina koja je ovo uradila. Ona je obično dete sa pozitivnim i negativnim osobinama, ali poslala je finu poruku društvu, a to je da imamo ljude kojima smo potrebni i da im trebamo pomoći – kazao je Eniz koji je inače profesor u jednoj srednjoj školi u Kaknju.
Na kraju je naglasio da materijalna vrednost kod ljudi ne predstavlja ništa, ako nije izgrađena ljudskost i čovečnost da osetimo potrebe i drugih i pomognemo drugima kojim je naša pomoć potrebna.
(Telegraf.rs/Klix.ba)