Većina najuspešnijih srednjoškolaca u Hrvatskoj negativno doživljava svoju zemlju i želi da što pre ode u inostranstvo

Najpesimističniji su upravo oni koji imaju viši školski uspeh, koji ujedno u najvećem procentu (preko 53 odsto) svoju budućnost vide negde izvan zemlje, u Evropskoj uniji ili dalje u svetu

Većina najuspešnijih učenika srednjih škola u Hrvatskoj tu zemlju doživljava najnegativnije i svoju budućnost vidi izvan nje, pokazalo je novo veliko istraživanje sprovedeno krajem 2017. u 59 škola širom te zemlje, pođednako stručnih kao i gimnazija.

Autori ove studije, koja spada u jednu od najvećih ikada sprovedenih u Hrvatskoj, smatraju da ove rezultate treba vrlo ozbiljno shvatiti, a ako se tako učini, nema previše razloga da se budućnost Hrvatske doživljava drugačije nego kao katastrofa, prenosi Index.hr.

Preporučujemo

Gotovo polovina učenika smatra da se u Hrvatskoj znanje ne ceni, većina njih smatra da nastavnici nisu dovoljno cenjeni, skoro dve trećine njih veruje da su za upis na fakultet važnije druge stvari poput veza, a ne sposobnosti učenja, gotovo polovina ispitanih budućnost Hrvatske vidi vrlo negativno ili negativno, a tek 20-ak odsto njih je vidi pozitivno.

Hrvati pozivaju mlade iz Srbije spremne za sezonski rad: Plata i do 650 evra, ne treba im čak ni diploma

Najpesimističniji su upravo oni koji imaju viši školski uspeh, koji ujedno u najvećem procentu (preko 53 odsto) svoju budućnost vide negde izvan zemlje, u Evropskoj uniji ili dalje u svetu.

To je, kako se navodi, samo deo rezultata istaživanja koju je za Agenciju za nauku i visoko obrazovanje sproveo tim sa Instituta za društvena istraživanja (IDIZ) pod vođstvom dr sc. Borisa Jokića i dr sc. Zrinke Ristić Dedić.

U istraživanju je učestvovao 13.301 učenik i učenica srednjih škola od Našica i Belog Manastira, preko Slavonskog Broda, Varaždina i Zagreba, do Makarske i Dubrovnika.

U školama su ga sprovodili vaspitno-obrazovni radnici, a u 33 škole je sprovedeno i kvalitativno istraživanje.

Kako se navodi, većina učenika ima optimističnu percepciju sebe, u smislu budućnosti u narednih 20 godina. Čak 86,5 odsto njih sebe percipira pozitivno.

Budućnost Evrope pozitivno doživljava njih oko 49 odsto, a negativno njih 13,4 odsto.

Zastrašujuća, ali ne iznenađujuća je, navodi se, činjenica da hrvatsku budućnost negativno i izrazito negativno vidi čak 44 odsto učenika, a da je pozitivno vidi manje od 20 njih.

Jedna od koordinatora israživanja, dr sc. Zrinka Ristić Dedić, tvrdi da je pripremanje mladih za mogući odlazak u inostranstvo opšta klima u porodicama i društvu.

- Ona je posebno izražena u višim socioekonomskim klasama gde prioritet više nije samo da se završi fakultet, vceh i studirati negde izvan, na primer na Sorboni - kažala je Ristić Dedić.

Ona je naglasila da su ove statistike verovatno mnogo veće od stvarnih brojki onih koji će zapravo otići, ali istakla da se vidi da oni osećaju da mogu, da imaju potencijala te da je prirodno da razmišljaju o tome gde će ga i kako ostvariti.

Zanimljivo je takođe da velika većina srednjoškolaca od oko 81 odsto, odnosno i velika većina mladih uopšte, želi da studira.

Autori studije ističu da je u Hrvatskoj studiranje postalo normativno očekivanje, te da čak i učenici sa vrlo niskim školskim uspehom planiraju da idu na fakultete.

Ideja da je važno studirati, kako je Ristic Dedić napomeula, promiče i roditeljima i društvu.

- Ona se učenicima nameće od samog početka školovanja. Ali je zanimljivo da učenici uprkos tome ne doživljavaju da je obrazovanje cenjeno u društvu. Oni vide da u društvu vlada korupcija i da nema meritokratskog principa - navela je ona.

U odabiru fakulteta najvažniji cinjenici za učenike su lični interes za određeni fakultet, sticanje veština i znanja, lakoća zapošljavanja i mogućnost odlaska u inostranstvo.

(Telegraf.rs/Tanjug)