Ko je Atif Dudaković, koji je uhapšen zbog ratnih zločina nad Srbima? Pozivao je Bošnjake na rat (FOTO) (VIDEO)

U Tužilaštvu BiH 12 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje autonomne pokrajine Zapadna Bosna

Bivši komandant Petog korpusa Armije BiH, Atif Dudaković, koji je uhapšen u petak ujutru sa još 12 osoba u akciji "Sana 95.", koju je sprovela Agencija za istrage i zaštite (SIPA), već godinama je "pod istragom" za ratne zločine počinjene nad srpskim i bošnjačkim civilima tokom rata u BiH.

I posle rata Dudaković je mnogo puta bio u centru pažnje zbog svojih pretećih i neprijateljskih izjava, posebno posle obelodanjivanja video snimaka na kojima naređuje pogubljenja.

Preporučujemo

>>> Uhapšen Atif Dudaković koji se tereti za ratne zločine nad Srbima

Pažnju javnosti je krajem maja prošle godine izazvao njegov poziv iz Konjica upućen svim Bošnjacima starijim od 17 godina da se naoružaju, poručujući da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava.

- Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo - poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloletnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.

Početkom prošle godine, Dudaković je u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati "na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji".

On je tada rekao da svaki Bošnjak, koji ima više od 17 godina, mora kupiti uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.

U Tužilaštvu BiH 12 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje autonomne pokrajine Zapadna Bosna.

Dudakovićevo ime ponovo je došlo u žižu javnosti kada je takođe prošle godine SIPA započela pretres kasarne Orljani u Bihaću u sklopu istrage za ratne zločine nad Srbima protiv Dudakovića. U toj kasarni se, zapravo, nalazi ratna arhiva Petog korpusa.

Televizije u regionu proteklih godina su u dva navrata objavljivale snimke na kojima se Dudaković vidi kao akter i nalogodavac ratnih zločina. Ipak, on je bio na slobodi sve do danas.

Rođen je 2. decembra 1953. u selu Orahova, u okolini tadašnje Bosanske Gradiške. Završio je srednju vojnu školu u Zadru, a 1976. Vojnu akademiju, smer artiljerija.

Početak rata, 1991, zatekao ga je u Zadru, u Artiljerijskom školskom centru, posle čega je prešao u Knin. Tamo je dobio čin kapetana i funkciju komandanta artiljerije pod komandom tadašnjeg kapetana prve klase Ratka Mladića.

>>> Zadar krije neverovatnu, neispričanu priču o četiri "ratna druga": Perišić, Čeku, Dudaković i Petković u istoj kasarni 1991. godine

U aprilu 1992. postao je komandant opštinske teritorijalne odbrane Bihaća, zatim komandant Druge muslimansko-hrvatske pešadijske brigade.

U ratu u BiH je napredovao do brigadnog, a potom i divizijskog generala, a na mesto komandanta Petog korpusa Armije BiH sa sedištem u Bihaću postavljen je 1. novembra 1993.

Jedinice pod njegovom komandom porazile su jedinice Zapadne Bosne Fikreta Abdića. Posle rata je bio komandant zajedničke komande Vojske Federacije BiH.

BN TV emitovala je ranije video snimke, nastale 9. jula 1994, na kojima se vide pripadnici Narodne odbrane Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, koje je zarobio Peti korpus u akciji na Izačiću predvođen Dudakovićem.

Dudaković, okružen vojnicima, pitao je tada gde su dva zarobljenika, a kad je dobio odgovor da su u kampanjoli, izdao je naredbu: "Streljati na licu mesta!"

Protiv Dudakovića su još 2006. krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH podneli tadašnji predsednik i premijer RS, Dragan Čavić i Milorad Dodik, nakon što su televizije u RS emitovale video snimke kako Dudaković naređuje paljenje kuća.

Reč je o amaterskom video snimku nastalom u okolini Gline i Dvora na Uni, 7. i 8. avgusta 1995. godine, na kojem se pripadnici vojnih formacija "Crne mambe" iz Hrvatske i odreda "Hamze" iz BiH najsurovije obračunavaju sa srpskim vojnicima i civilima koji tokom "Oluje" napuštaju Krajinu.

Dudaković je ranije naveo da mu nije poznato šta su radile njemu potčinjene jedinice.

Radio-televizija Srbije prikazala je avgusta 2006. video snimke na kojima se vide pripadnici Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine, pod komandom Dudakovića, kako pale srpska sela u Bosanskoj krajini, u nastavku akcije "Oluja", 16. i 17. septembra 1995. godine.

Prema podacima Komisije za traženje nestalih u Republici Srpskoj, u toj akciji u opštinama Petrovac, Bihać, Bosanska Krupa, Sanski Most i Ključ, ubijeno je oko 870 srpskih civila i 400 vojnika, a spaljeno više od 30 sela.

Predstavnik Kancelarije za traženja nestalih lica Republike Srpske Milan Ivančević rekao je da je u tim akcijama ubijeno 1.200 Srba, od čega 870 civila, dok se 830 osoba vodi kao nestalo. Na tom području nađena je 21 masovna grobnica Srba, koje su ubili pripadnici Petog korpusa Armije BiH.

Zbog sporosti istrage u javnosti je više puta pokretano i pitanje "ko štiti Dudakovića".

Beogradski advokat Toma Fila je, na primer, tvrdio (a američka ambasada momentalno demantovala) da bivši komandant Petog korpusa Armije BiH neće biti optužen za ratne zločine jer to ne dozvoljavaju Amerikanci.

- Dudakovic je sarađivao sa Amerikancima. Oni su ga naoružavali i obučavali i on je opasan čovek. Ako progovori kako su Amerikanci donosili oružje na tuzlanski aerodrom i ko je obučavao muslimanske borce, onda je jasno zašto neće biti procesuiran - rekao je tada Fila.

I Milorad Dodik je verovao da Dudakovića "neko štiti" i da se zato on oseća sigurno u Bihaću i u BiH, a - kako je isticao - "svakako je trebalo već odavno da bude procesuiran".

Predsednik Komisije za istraživanje ratnih zločina na području Bihaća i Cazina Rifat Dolić tvrdio je u proleće prošle godine da se istraga protiv Dudakovića privodi kraju i da je pitanje trenutka kada će biti obelodanjena optužnica koja generala tereti za ratne zločine počinjene na području Bihaća i Cazina tokom rata u BiH.

Dolić je rekao da je Komisija, odmah po završetku rata, počela prikupljanje materijala, ali da su zbog egzodusa brojne žrtve Petog korpusa napustile ovaj prostor. On je naglasio da je veliki broj informacija ostao u Petom korpusu, ali da su prikupili oko 200 neposrednih izjava žrtava i svedoka i veliki broj tonskih i video-zapisa.

Godine 1999, Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu predat je deo te dokumentacije, ali nisu usledili nikakvi potezi Haga.

(Telegraf.rs/Tanjug)