Evo koliko košta mesto u blizini Franje Tuđmana: Cena sahrana i grobne opreme u Hrvatskoj je paprena

Ukoliko grobna naknada nije plaćana deset godina, grob se smatra napuštenim i prestaje pravo korišćenja i sva prava koja su upisana u grobnu evidenciju

Osim za život u Hrvatskoj, i za smrt se dobijaju visoki računi, a kako bi dobili tačan utisak o tome koliko zapravo košta kada se umre u Hrvatskoj, Jutarnji.hr je istražio i uporedio cene u četiri najveća hrvatska grada, Zagrebu, Rijeci, Splitu i Osijeku. Posebno je interesantna cena grobnih mesta u blizini počivališta Franje Tuđmana.

Preporučujemo

Prvo bi trebalo da se razjasni da su, prema Zakonu o grobljima, groblja komunalni objekti u vlasništvu lokalne samouprave, čime se isključuje mogućnost prava vlasništva nad grobnim mestom. Fizičke i pravne osobe mogu biti korisnici grobnih mesta i vlasnici tzv. nadgrobnog uređaja koji uključuje spomenik, nadgrobnu ploču i druge elemente i opremu uređenog grobnog mesta.

Zbog toga osoba ne može da proda grobno mesto, ali može da sklopi ugovor o trajnom ustupanju prava njegovog korištenja. Ipak, ako se na grobnom mestu nalazi nadgrobni uređaj, taj ugovor mora da se dostavi nadležnoj poreskoj upravi zbog plaćanja poreza na nekretnine, piše Novac.hr.

Sahrane su luksuz za Hrvate, a mnogi svoje najmilije ispraćaju na rate: Situacija sa cenama u Beogradu nije ništa bolja

Za korišćenje grobnog mesta korisnik plaća godišnju grobnu naknadu, tzv. “porez na pokojnike”, čiju visinu određuje Uprava groblja, a ona zavisi od groblja i lokacije tog grobnog mesta. Grobna naknada se plaća za godišnje održavanje groblja, koje podrazumeva hortikulturno uređenje i održavanje, odvoz smeća, održavanje puteva i staza, vodovodne i kanalizacijske mreže, kao i održavanje objekata, a njen se iznos može da ide nekoliko stotina evra.

Ukoliko grobna naknada nije plaćana deset godina, grob se smatra napuštenim i prestaje pravo korišćenja i sva prava koja su upisana u grobnu evidenciju.

U Zagrebu je trajno ustupanje grobnog mesta moguće samo na Markovom polju i to po ceni 340 evra plus PDV. Grobna mesta i grobnice na ostalim zagrebačkim grobljima moraju da se potraže u oglasima i da se sklopi ugovor sa bivšim korisnicima tog mesta, piše novac.jutarnji.hr.

Mirogoj je, naravno, najskuplje zagrebačko groblje. Tamo se cene ustupanja grobnih mesta i uređenih grobova i grobnica kreću od 3.200 do 21.500 evra, a prosečna cena uređenih grobova iznosi između 6.700 i 8.000 evra.

Ipak, ako neko želi da počiva u "redu kod Tuđmana", kako je navedeno u oglasu, mora da plati čak 117.000 evra. Grobovi, odnosno grobnice na udaljenijim grobljima su pristupačnija. Na Miroševcu su prosečne cene grobova oko 4.000 evra.

U Rijeci su cene nešto drugačije i uređene grobnice koštaju između 5.400 i 10.700 evra, pri čemu je najskuplje groblje Trsat. Međutim, Rijeka je jedan od retkih gradova u Republici Hrvatskoj koji svojim građanima, koji iz finansijskih ili drugih razloga ne mogu ili ne žele da kupe grobno mesto, omogućava sahranu na opštem polju na Centralnom gradskom groblju Drenova, a komunalno društvo Kozala za određenu grupu socijalno ugroženih građana obezbeđuje i osnovnu pogrebnu opremu.

Na splitskom Lovrincu najniža cena grobnog mesta iznosi oko 175 evra, a uz izgradnju grobnice i kameno klesarske radove ona može dostići iznos od 8.700 evra.

Grobno mesto na koje grad Osijek daje pravo korišćenja stoji 250 evra, a najskuplje groblje je groblje Svete Ane gde uređena grobnica košta do 13.500 evra, dok se na Centralnom groblju te cene kreću do 9.000 evra.

Cena nadgrobnih spomenika zavisi od njihovog materijala, dimenzija i složenost gradnje, a koštaju od 675 evra naviše, plus graviranje.

Trebalo bi napomenuti da i ovo tržište ide u korak sa tehnološkom revolucijom pa se danas mogu kupiti i digitalni nadgrobni spomenici, a njihova cena je prava sitnica, 3.000 evra plus PDV.

Osim grobnog mesta, u “cenu smrti” ulaze i troškovi poput kovčega i sahrane. Cene kovčega zavise od njihovog materijala, izrade i kvaliteta, a kreću se do 3.000 evra.

Ako porodica želi i sveštenika na sahrani, potrebno je da se izdvoji još barem 30 evra. Sve van navedenog, poput muzike, oblačenja, brijanja i umivanja pokojnika, povećava troškove, piše novac.jutarnji.hr.

S druge strane, ako se porodica odluči za kremiranje, to je dosta jeftinije nego standardna sahrana. Ipak, trebalo bi naglasiti da ovu opciju imaju samo Zagrepčani budući da je Zagreb jedini hrvatski grad sa krematorijumom.  Stanovnici ostalih gradova moraju da plate prevoz pokojnika do zagrebačkog krematorijuma.

Kada se sve sabere, zaključuje se da umreti u Hrvatskoj nije jeftino. Zbog toga mnoga pogrebna poduzeća i pružaju mogućnost otplate svojih usluga na rate, a mnogi građani već za života uplaćuju posmrtnu pomoć.

VIDEO: Grob Branislava Nušića

(Telegraf.rs)