Vernici celog Balkana hrle u Makedoniju, pa golim rukama kidaju koru sa panja suvog bresta. Evo zašto to rade (FOTO)
Mesto na kome su ubijeni Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika, a koje je danas arheološki lokalitet, pronađeni su ostaci hrišćanskog hrama sa grobnicama
Panj starog, isušenog i ispucalog bresta, za koji se predpostavlja da je niknuo na mestu gde su bili obezglavljeni Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika, zaštitnika hrišćanstva, masovno posećuju vernici iz cele Makedonije, pa i susedne Grčke, verujući da donosi sreću i zdravlje.
Ovaj panj prečnika od dva metra nalazi se na arheološkim ostacima crkve Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika u Strumici, na jugu zemlje. Predpostavlja se da je star najmanje 6 vekova, a nekada je ispod njega tekla izvorska voda.
Vernici golim rukama kidaju koru ili parče drveta sa starog bresta verujući da on ima nekakvu moć, a što veći komad uspeju da otkinu, nadaju se da će im i sreća biti veća.
- To je tačno. Građani koji dolaze da se mole u ovom hramu pokušavaju da uzmu deo bresta koji je niknuo na mestu na kome je protekla krv Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika. Ne treba se verovati u drvo, ali vernici su ubeđeni da ono ima nekakvu moć, pa sa golim rukama pokušavaju da otkinu deo panja - izjavo je otac Dimitar Krcev za skopski portal sdk.mk.
Mesto na kome su ubijeni Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika, a koje je danas arheološki lokalitet, pronađeni su ostaci hrišćanskog hrama sa grobnicama. U glavnoj grobnici se nalazi freska posvećena 15-torici svetaca.
Potiče iz 9. veka i smatra se za jednom od najstarijih ikonskih fresaka na Balkanu, pa se zato čuva pod ključem.
- Do početka prošlog veka, lokacija sadašnje crkve „Sv. 15“ bilo je pusto mesto, sa samo dva velika bresta. Niko nije znao da se tu nalaze ostaci hrišćanskog hrama koji su gradili svetitelji. Pre početka Drugog svetskog rata, izvesna žena Afrodita je usnula da 15 ljudi, baš na tom mestu traže pomoć da budu otkopani.
Kopajući bedeme, vojska srpskog generala Miškovića je otkrila hram sa grobnicama, ali ih je ponovo zatrpala. Za uzvrat, sa kemenom iz Veljusa ( manastir i selo blizu Strumice u jugoističnom delu Makedonije ) bio je izgrađen paraklis sa natpisom: „Ovo je za Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika, posečenih od strane paganskog cara Julijana Apostata. Amin“ - objašnjava otac Krcev.
Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika su bili episkopi Timotej i Teodor, monasi propovednici Komasie, Evsevie, Erotej, Danail, Hariton, sveštenici Petar, Jovan Sergej Teodorm, Nikifor, đakoni Vasilie i Toma i monah Sokrat.
Prema predanju, prvo su odsekli ruku Petru da bi se pokolebali ostali sveštenici koji su širiki hrišćanstvo, iako se tome protivio rimski imperator Julijan Apostata. Pošto nisu hteli da se pokolebaju i odustanu, svi su istog dana bili zaklani.
Da bi se potpuno uništilo hrišćanstvo i moć pogubljenih Petnaest tiveriopolskih sveštenomučenika, njihove mošti su godinama bile prenošene sa jednog na drugo mesto, tako da se ni danas ne zna gde su njihovi grobovi. Jedino je poznato da se ruka Petra nalazi u specijalnom depou u crkvi „Sv. 15“ u gradiću Kukuš, u Grčkoj.
Ruku Petra, zajedno sa originalnom ikonom svetaca, Grci su iz Strumice odneli 1913. godine takom Balkanskih ratova, kada je i grad bio zapaljen i izgoreo do temelja.
(D.J.)