Devojčica (14) se nimalo ne kaje što je ubila malog Denisa (3): Brutalno ga je usmrtila zajedno sa njegovom majkom

Paradoks je, kako advokat maloletnice navodi i u ustavnoj tužbi, u tome da je devojčica u zatvoru već godinu dana, iako joj zatvorska kazna, zbog godina, uopšte ne može biti izrečena

Ustavni sud odbio je tužbu koju je podnela maloletnica koja je zajedno s Kjarom Rojnić ubila Kjarinog trogodišnjeg sinčića Denisa u Puli prošlog maja. Radi se, prema dostupnim podacima, o najmlađoj devojčici ikad u Hrvatskoj osumnjičenoj za počinjenje teškog ubistva.

Počelo suđenje majci monstrumu: Ubila je malog Denisa, preti joj 40 godina robije, a njeni advokati smatraju da treba da ide na lečenje (FOTO)

Preporučujemo

Zbog njene starosti, nije joj moguće izreći zatvorsku kaznu, ni ako bude proglašena krivom za teško ubistvo. Prema Zakonu o sudovima za omladinu, najveća moguća kazna - koju je u ovom slučaju tužilaštvo i zatražilo - jeste izricanje mere upućivanja u popravni dom, koja može trajati od šest meseci do najduže tri godine, piše "Jutarnji list".

Kako stoji u objavljenom dokumentu, ona smatra da su joj povređena ustavna prava kada joj je produžen istražni zatvor u kojem se nalazi od 24. maja 2017. godine pa su njeni zastupnici tražili ukidanje te mere. Ustavni sud odlučio je da maloletnica mora ostati u istražnom zatvoru.

Paradoks je, kako advokat maloletnice navodi i u ustavnoj tužbi, u tome da je devojčica u zatvoru već godinu dana, iako joj zatvorska kazna, zbog godina, uopšte ne može biti izrečena. Budući da je suđenje tek na početku, a istražni joj je zatvor u više navrata već produžen, nije nemoguće da u istražnom zatvoru provede i tri godine, odnosno celokupno najduže moguće trajanje popravne mere.

Ipak, Ustavni sud utvrđuje da je u pravu Vrhovni sud koji je ponovno produžio istražni zatvor za devojčicu jer, kako proizlazi iz odluka - sistem trenutno nema na raspolaganju bilo koju drugu meru koja bi garantovala da neće pobeći i počiniti novo krivično delo, a koja bi bila u skladu sa njenim godinama. Sistem, pojednostavljeno, nema odgovor na ovaj slučaj, osim da devojčicu - koja je u sistemu i odrasla - drži u istražnom zatvoru za odrasle.

Prema Zakonu o sudovima za omladinu, istražni zatvor se maloletniku može izreći samo izuzetno, kao krajnja mera u najkraćem nužnom trajanju, u razmeru prema težini dela i očekivanoj sankciji, i to samo ako njegovu svrhu nije moguće postići nekom blažom merom, poput smeštaja u popravni ili neki drugi dom.

U slučaju konkretne devojčice, zaključio je Vrhovni sud, čiju je odluku na kraju podržao i Ustavni sud, druge mere nemaju učinka budući da je 14-godišnjakinja do sada bežala iz sličnih ustanova te je i delo za koje je osumnjičena počinjeno tokom njenog bega iz pulskog Doma za nezbrinutu decu, zbog čega “istražni zatvor nije zamenjen blažim merama”.

"Žao joj je što je u zatvoru, a ne zato što je ubila"

U dokumentu koji je objavio Ustavni sud opisuje se i njen život i detalji ispitivanja o ubistvu trogodišnjaka.

- Iz pribavljenog nalaza i mišljenja veštaka psihologa i psihijatra iz jula 2017. sledi kako imenovana maloletnica u odnosu na konkretni događaj, ne ispoljava krivicu i žaljenje, već sebi zamera što je u zatvoru i da kod ispitivanja maloletnica detaljno opisuje zbivanja, a iz tog iskaza sledi da je inkriminisani događaj trajao dugo, za koje vreme maloletna X. ... nije opisivala anticipaciju straha, nije opisivala promišljanje o negativnim posledicama događaja, već sled opisanih radnji ne pokazuje impulsivnost, čime je ispoljila hladnokrvnost, manjak empatije i nezainteresovanost, kao i izostanak straha, a što je sve u osnovi razvoja predstavlja poremećaj ličnosti antisocijalnog tipa - stoji u dokumentu Ustavnog suda.

Dalje stoji kako je istražni zatvor maloletnici određen upravo zbog sumnje da bi mogla opet da počini teže krivično delo.

Lutala po sistemu

Prema dostupnoj dokumentaciji, devojčica je odrastala u krajnje disfunkcionalnoj porodicii, a od izdvajanja iz biološke porodici zbog zlostavljanja i zanemarivanja do svoje 14. godine boravila je u dečjem domu, zatim u jednoj hraniteljskoj porodici, pa u drugoj, potom u Psihijatrijskoj bolnici za decu i mlade u Zagrebu, pa u domu za nezbrinutu decu, pa na psihijatriji Kliničkog bolničkog centra Rebro, pa u Domu za nezbrinutu decu u Puli.

Devojčica je, očigledno, godinama lutala po sistemu, suočila se sa višestrukim odbacivanjem i nepripadanjem, usled čega se razvio i ozbiljan poremećaj ličnosti.

Stručnjake takav razvoj događaja ne čudi: emocionalna hladnoća neretki je način da se dete odbrani od realnosti.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr/Index.hr)