Ispovest brata napadača na ambasadu SAD: Dalibor nije mogao da preboli što je Crna Gora postala članica NATO
Na vratima nema smrtovnice, ni uobičajene umrlice u novinama
Napadač na Ambasadu SAD u Podgorici Dalibor Jauković (43) sahranjen je pored oca Mladena, bez smrtovnice i umrlice u novinama. Bivši pripadnik VJ koji se pre tri dana razneo nakon napada na Ambasadu SAD u Podgorici, u petak je sahranjen u selu Pridvorica nedaleko od Šavnika, a među prisutnima su bili majka i brat i uža rodbina.
Preporučujemo
Ona je iz Sarajeva, i iako je gluva od rođenja, bavi se glumom, svira klavir i harmoniku i završava fakultet: Ima jaku poruku za sve mlade (VIDEO)
Jeziv slučaj sa silovanom devojčicom koja je morala da abortira je gori nego što je moglo i da se zamisli: Drogirali je, silovali i prodavali za 1300 dinara
Njegovog brata Dejana ekipa "Novosti" zatekla je nekoliko sati kasnije ispred zgrade u kojoj stanuje u podgoričkom naselju Blok 5, u ulici Vijenci Danila Kiša.
- U petak ujutru sam sahranio brata i teško mi je bilo šta reći. Nismo se nadali da će ovako nešto učiniti. U životu nikome nismo problem napravili. Bio je ponosan što je kao vojnik Vojske Jugoslavije učestvovao u ratu protiv NATO na Kosovu. Nije mogao da preboli što je Crna Gora postala članica Alijanse - priča Dejan, koga je nekoliko metara dalje čekalo policijsko vozilo.
- Zvali su me opet iz policije. Verovatno zbog neke nove izjave - reče Jauković, pre nego što je ušao u automobil.
Iznenađuje to što na vratima nema smrtovnice, ni uobičajene umrlice u novinama.
- Večeras ću poslati čitulju. Čekao sam da prođe sahrana - kazao je kratko Dejan.
Mnogobrojni prijatelji, pobratimi su ispred zgrade da podrže časnu familiju koja je uzor po poštenju u celom kvartu.
- Svi smo u šoku. Bio nam je najbolji komšija, miran i dobar čovek. Ovo nema veze sa terorizmom. Očigledno da ga je velika muka naterala da to učini - Teško su živeli, a on heroj sa Kosova ostao bez posla i perspektive. To nije mogao da podnese. Namerno je izabrao gluvo doba noći kako ne bi nekog drugog povredio. Nije voleo NATO, borio se protiv njih 1999. godine - pričaju komšije.
Iz Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore došli su da podrže Daliborovu porodicu iako on nije bio njihov član.
- Dalibor se nikada nije obraćao za pomoć rukovodstvu udruženja. Zbog nedostatka prostora i novca godinama ne možemo da se bavimo problemima ratnih veterana. Nažalost, država se, uprkos našim upozorenjima, nije posebno bavila problemom posttraumatskog stresnog sindroma kod ratnih veterana. Olako se prelazilo i preko ubistava koje su ratni veterani počinili u krugu porodice i njihovih samoubistava - kaže Radan Nikolić, predsednik Udruženja.
Mnogo je ratnih veterana po povratku sa ratišta ostalo bez posla. Osim toga, jedino u Crnoj Gori nijedan od boraca iz devedesetih ne prima borački dodatak mada za to postoji zakonski osnov. A siromašnih i obolelih veterana je sve više.
Komšije porodice Jauković kivni su zbog odnosa policije prema njima.
- Priveli su oko 40 ljudi iz ove i susednih zgrada tražeći podatke da im kažemo ko je i kakav bio Dalibor. Rekli smo im istinu, da je bio uzoran mladić - izjavili su stanari nekoliko zgrada u Bloku 5.
(Telegraf.rs / Večernje novosti)