Mali Dragan je jedino dete u Triškovcu, sa drugom decom se igra samo u školi udaljenoj 17 km: Težak život u pustom selu bez struje (FOTO) (VIDEO)

- Ima nas sada nekoliko stanovnika sela i to stariji svet. Nekada je sve vrvelo od naroda, imali smo kafanu, školu, crkvu, železničku stanicu, a danas pusto - kaže dečakov otac Jovo Vladušić

Sedmogodišnji Dragan Vladušić jedino je dete u srpskom selu Tiškovac u Federaciji BiH i svakodnevno odlazi u školu udaljenu 17 kilometara u Bosansko Grahovo.

Preporučujemo

Živi na planini, radi na imanju i igra fudbal: Putuje kilometrima kroz smetove do škole jer ima samo jedan san (FOTO) (VIDEO)

Selo Tiškovac nalazi se na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne. Smešteno na granici BiH i Hrvatske. Kroz selo prolazi "Unska pruga" koja je nekada spajala Beograd i Split. Danas su ostale samo šine i sećanje.

Drenka i Jovo Vladušić su se vratili u svoj Tiškovac 2004. godine. Jovo kaže da su došli da obiđu kuću i ostali u selu.

NEKAD IMALI SVE, SADA NIŠTA

- Vidite, ima nas sada nekoliko stanovnika sela i to stariji svet. Nekada je sve vrvelo od naroda, imali smo kafanu, školu, crkvu, železničku stanicu, a danas pusto. Tišina. Ni struje nemamo. Pokretna prodavnica nam dolazi jednom sedmično iz Drvara. Sve je nekako tužno. Samo se čuje cvrkut ptica koje nadleću  - kaže Vladušić.

Od Bosanskog Grahova su udaljeni 17 kilometara, kraćim putem, a dužim je preko Strmice, ali tada se mora preko Hrvatske do Grahova. U Grahovo u školu ide sedmogodišnji Dragan.

- Idem u školu, prvi sam razred - Dragan iz prikrajka odgovara stidljivo.

Zime u Tiškovcu su duge i hladne. Draganovi roditelji kažu da je u Tiškovcu život lep, ali težak. Jovo i Drenka nisu zaposleni, jedini izvor prihoda im je zemljoradnja i stočarstvo. Sve te okolnosti im teško padaju zbog Draganove budućnosti. I oni kao i svi roditelji žele da njihov Dragan odrasta kao i sva druga deca.

NAJBLIŽE DRUGARICE UDALJENE 7 KM

Najteže im pada što je Dragan jedino dete u selu, a najbliže društvo su mu četiri devojčice koje žive u Strmici, udaljenoj oko sedam kilometara.

Na pitanje s čim najviše voli da se igra i koja mu je omiljena igračka, Dragan ozarenog lica kaže:

- Najviše volim mačke i kerove Liska i Snupija!

Majka Drenka kaže da su Draganu omiljeni drugari lovci koji često svraćaju u njihovu kuću. Dok nije krenuo u školu, kaže Drenka kroz razgovor, plašili su se kako će to sve Dragan prihvatiti jer je odrastao sa starijim ljudima.

OMILJEN U RAZREDU

Na svu sreću, Dragan je jedan od omiljenih drugara u razredu. Međutim, kada se vrati kući, opet ostaje jedino dete u Tiškovcu. Porodica Vladušić, uprkos okolnostima u kojima žive, srećna je i nasmejana.

Draganovi crveni obraščići im ulivaju nadu za bolje dane i veru u život. Svaki gost im je dobrodošao. Velikog srca i dobre naravi, lica ozarenog srećom i čvrstog stiska ruke, odajući čast i poštenje, Vladušići ostaju u svom Tiškovcu.

Pogledajte video o Tiškovcu, selu u dva kantona:

(Telegraf.rs / Srna)