Bosanka o sebi zna samo da je rođena 1991. godine: Ostavili su je roditelji, ali ona ne želi da ih upozna. Kažu da o njoj treba snimiti film (FOTO)

Ne voli sažaljenje, niti bilo kakvu korist na taj način. Besna je na svoje vršnjake, jer se bave nebitnim stvarima

Sedina Muhibić je rođena 1991. godine u Sarajevu, u decembru. I to je jedini podatak koji ima o sebi. Roditelji su je ostavili po rođenju. Odrasla je u Domu Bjelave i SOS Dečjem selu. Ne zna ko je njena majka, niti želi da zna. Isto važi i za oca. Inspirativnu priču o upornoj devojci, koja je živi dokaz da se isplati slediti svoje snove donosi bosanskohercegovački portal Source.

Teška životna priča malog Alekse (5): Željan roditeljske ljubavi, sa bakom i gluvonemom rođakom skuplja papir kako bi preživeo (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

- Niti su oni mene tražili, niti ja njih. Nikad nisam ni osetila potrebu da ih tražim. Drugačije je deci koja imaju roditelja, pa ostanu bez njih. Mi koji smo od rođenja bez roditelja, naučili smo taj način života. Kao dete sam imala SOS mamu i ona mi je bila sve. Kasnije sam postala zrelija i svesnija da sam u domu, ali moja razmišljanja su su menjala i pitala sam se zašto da ja njih tražim kada oni mene nisu tolike godine. Oni su mene ostavili, nisam ja njih. Jednostavno nemam potrebu da ih znam. Sada, da mi dođe Izetbegović i kaže da mi je babo, nemam ja tu šta pričati sa bilo kim. Ja sam sad formirana i izgradila sam sebe bez njih - kaže 26-godišnja Sedina.

Iako nije imala roditelje, u životu su joj se dogodile mnoge prilike, a Sedina nijednu nije propuštala.

- Odbojku treniram od trećeg razreda osnovne škole. Skijanje sam počela da treniram negde sa pet godina. Bavim se i glumom. Bila je jedna audicija i dobila sam ulogu u filmu "Grbavica". Naša saradnja se nastavila i kasnije, tako da se i sada bavim glumom. Sarađujem sa Jasmilom Žbanić, Erminom Bravom, Mirjanom Karanović. Imala sam priliku da glumim u belgijskom filmu. Kada sam napunila 18 godina radila sam na predstavi "Hitno, hitno" - priča Sedina.

Ističe da joj je gluma hobi. Trenutno je na završnoj godini Filozofskog fakulteta. Tokom školovanja imala je problema zbog toga što je dete bez roditelja, ali nije joj nedostajalo podrške. Ne voli sažaljenje, niti bilo kakvu korist na taj način. Besna je na svoje vršnjake, jer se bave nebitnim stvarima.

- Ljuta sam na mlade, na moju generaciju koja samo misli o tome hoće li izaći i šta će obući. Sede i čekaju da im se nešto dogodi dok drugi prave hiljade koraka. A onda se oni pitaju kako i otkud taj neko negde, kako je došao do nečega. Pa, podignite se iz stolice. Neće ništa samo od sebe doći. Ja ne čekam priliku, nego je sama tražim. Sve što me zanima, ja idem prema tome. Ne čekam da mi neko ponudi. Ne mogu da verujem da današnje generacije misle samo o tome imaju li momka ili devojku. Ja mislim o tome hoću li imati gde da spavam, hoću li moći da platim stan, kako će se završiti operacija noge, kako ću završiti sve obaveze na fakultetu da bi mogla imati stipendiju. I opet sam raspoložena, nasmejana i težim nečemu. Dogodila mi se povreda noge na drugoj godini fakulteta, bila sam šest do sedam meseci u bolnici. Gledam kroz prozor krov svog fakulteta i plačem danima jer ne mogu biti na fakultetu. I onda čitam postove svojih drugarica na Fejsbuku kako im se ne ide na fakultet - kaže Sedina.

Da se zaista lavovski bori za svoj cilj, dokazuje i neverovatna priča koja ju je spojila sa poznatom hrvatskom skijaškom porodicom Kostelić. Pričom koja govori da ako ne dobijete odgovor, ne trebate da odustanete. Trebate da ga tražite i dalje.

- Bila mi je povređena noga i napravila sam pauzu od tri do četiri godine. Nisam nikako skijala. Ali, za to vreme moje želja je još više rasla. Bila sam svesna da se profesionalno više ne mogu baviti skijanjem, ali sam htela na bilo koji način da delujem u skijanju. Pisala sam molbe našem Savezu, ali nikada nisam dobila nijedan odgovor. Uopšte nemam uvid ko je i da li je iko video te moje mejlove. Kada sam konačno videla da tu nema prilike za mene, odlučila sam da pokušam da pronađem svoje mesto u Hrvatskom skijaškom savezu - ispričala je Sedina za Source.

- Videla sam da će se obeležavati 50 godina skijanja, pa sam odlučila otići na to. Nisam stigla da rezervišem mesto, niti sam uzela karte da to sve gledam. Pisala sam po Fejsbuku i pitala ljude može li mi ko pomoći za smeštaj. Javila mi se jedna vaspitačica i kaže kako ne mogu tako da napustim državu, moram se 24 sata ranije da se najavim. Ja sam je blokirala. Stigla sam na prvi autobus za Zagreb. Došla sam tačno na vreme početka svečanosti. Upoznala sam Tinu Maze i Janicu Kostelić, preskočila ogradu i slikala se sa skijašima. Prišla sam jednom momku iz osoblja i pitala ga gde mogu kupiti kartu, a on mi kaže kako je to nemoguće. Onda mu objasnim da sam došla iz Sarajeva i da nisam stigla to da obavim, što on nije mogao da veruje. Rekao mi je da dođem sutradan i da će mi on dati kartu, rekla je i nastavila:

- Uglavnom, bila sam tamo i uživala, upoznala dosta ljudi, iz svih zemalja. Po povratku sam se odlučila da se zahvalim Hrvatskom skijaškom savezu. Opisala sam svoje iskustvo tamo i zamolila ih da iduće godina radim na skijaškim trkama. Odmah su mi odgovorili. Tokom godine smo održali kontakt. Prepoznali su tu moju ljubav i obećali su mi smeštaj, prevoz, honorar, sve. Tako sam ove godine išla tamo i bilo mi je odlično. Prošla sam celu organizaciju, i imaju za cilj da me obuče da jednog dana i sama organizujem skijaške trke. Sad bih plakala, kad se setim. Sve, apsolutno sve sam prošla. Dobila sam ponudu i iz Slovenije da radim sa njima. Tek na kraju sam im rekla ko sam i da nemam roditelje - ispričala je Sedina.

Na kraju joj je Ante Kostelić rekao: "Ne treba se snimati o meni i mojim Kostelićima film, nego o tebi", piše Source.

(Telegraf.rs / Izvor: Source.ba)