Teška životna priča malog Alekse (5): Željan roditeljske ljubavi, sa bakom i gluvonemom rođakom skuplja papir kako bi preživeo (FOTO) (VIDEO)

Ostavljen je baki. Koru hleba zarade prikupljajući stari papir i karton

Siromaštvo, bolest i smrt majke, borba za preživljavanje - teško je breme koje na nejakim leđima nosi mali Aleksa Bogdanović. Petogodišnji dečak iz Bijeljine sa bakom i 15-godišnjom gluvonemom rođakom prikuplja stari papir da bi preživeo.

Hristovi na spavanje odlaze gladni, ocu Vladimiru se cepa srce kada pitaju šta ima za jelo: Suze porodice koja živi u ledenoj sobi (VIDEO)

Aleksa je imao samo dve godine kada mu je teška bolest i smrt, iz zagrljaja otrgnula ono što je najdraže - majku, prenosi BN.

- Umrla je. Bila je bolesna. Kod bolnice, gde ja kupim kartone, tu je moja mama sa kolicima - priča petogodišnji Aleksa pokazujući sliku svoje majke u bolničkim kolicima.

Kada je dečak ostao bez majke, njegov otac je bio u zatvoru, a posle ga je napustio.

- Sad ću otići kod mame, na groblje u Sijekovac. Poljubim je i stavim cveće, ružu - priča dečak koji umesto da utone u bezbrižnu dečiju igru, njega more teške brige.

Ostavljen je baki. Koru hleba zarade prikupljajući stari papir i karton. Za 100 kg dobiju samo 15 KM (oko 7,5 evra).

- Aleksa je od dana kada mu je majka umrla sa mnom, jer s ocem nije ni bio. Ide skuplja sa mnom ovaj karton, porani u pet sati na pijacu. Bori se onako mali da radi. Dokle ćemo ovako ja stvarno ne znam - priča suznih očiju Aleksina baka Raza Aziri Bogdanović.

Žive u iznamljenoj trošnoj baraci, sa 100 maraka kirije i stalnom pretnjom da će biti izbačeni na ulicu.

- Ne tražim neki novac, nego da mi deca imaju šta da jedu, da se ugreju, a najgore mi je gde će deca da se smeste. Stanovi su 150, 200 maraka mesečno, odakle ću ja to plaćati. To mi najteže pada.

Dobiju socijalnu pomoć od 240 maraka (120 evra) za dečaka i njegovu rođaku gluvonemu 15-godišnju devojčicu. Dobri ljudi pomognu koliko mogu ali teško je.

- Da mi nema komšija koji mi pomognu, umrli bi od gladi. Žao mi je, jer ako ode briše se sve i neću nikada znati gde je on. Znate kako je dete vezano, on kada vidi, on prileti, ljubi, grli, kaže evo moje tete. Željan ljubavi roditeljske, on svakome trči. Šta bi vam rekla, tužno je njegovo detinjstvo dok ovako živi - priča baka Raza i kroz plač kaže da bi joj srce bi joj prepuklo od tuge kada bi joj uzeli unuka i odveli u Dom za decu bez roditeljskog staranja.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Izvor: RTVBN)