Počeli su "pogani dani", trajaće do Bogojavljenja: Mogu im se suprotstaviti samo ritualni ratnici dobra protiv zla, čija su lica crnja od đavolovih (FOTO) (VIDEO)

Žitelji sela Begnište sa nestrpljenjem broje dane do Vasilice ili Stare Nove Godine. Iz svojih domova i magaza vade staro ili tek napravljeno „oružje“

Period od Božića do Bogojavljenja u tradicionalnom verovanju je obeležen kao prvo gluvo doba godine. U narodu se ovi dani još nazivaju „gluvi dani“, „pogani dani“ ili „nekršteni dani“. Veruje se da u tom vremenskom periodu, kada su zbog zime ljudi u selima manje aktivni, natprirodne sile povećavaju svoju aktivnost i postaju izuzetno agresivne.

MAKEDONSKA SENKA NAD BALKANOM: Govor gazda-Kira koji je razgalio dušu svakog pravog makedonskog rodoljuba (FOTO)

Preporučujemo

Da bi im se suprotstavili, sa simboličnim obredima i jezivim maskama na licima ljudi se bore protiv tih zlih duhova.

Ovi običaji su i danas prisutni u nekim delovima Makedonije, a maskirani ljudi – ritualni ratnici dobra protiv zla, nazivaju se raznim imenima. U strumičkom kraju su poznati kao Survari ili Surovari, u Vevčanima ih zovu Vasiličari, u selu Mokrievo – Stračinari, a u selima Begnište i Resava blizu Kavadaraca nazivaju se Džolomari.

Žitelji sela Begnište sa nestrpljenjem broje dane do Vasilice ili Stare Nove Godine. Iz svojih domova i magaza vade staro ili tek napravljeno „oružje“ – motke i jezive maske, pripremaju zvona i klepetuše sa kojima će 14. januara, prema ovom paganskom običaju starom najmanje 400 godina, koji nema veze sa hrišćanstvom, terati zle duhove i staru godinu, i ritualno igrati kolo za plodnu nadolazeću godinu.

Prodorni zvuci klepetuša i ove godine će odjektivati uskim sokacima kavadaračkog sela Begnište. Jutro na Vasilicu, pre svanuća, kao senke će se selom kretati Džolomari. Lica će im biti crnja od đavolovih, imaće duge bele brade i brkove, a kapuljače na glavama. Kako sviće, galama će postajati sve glasnija i glasnija, a Džolomari će se polako okupljati usred sela, zvoneći sa zvoncima i klepetušama, dok će prolaznike udarati štapovima po zadnjici i garaviti im lica – za zdravlje.

Kada se skroz razdani, najstariji Džolomar će sa štapom početi da daje takt. Tada će se svi Džolomari uhvatiti za ramena i početi da igraju pagansko kolo bez muzike, skačući da bi njihove klepetuše što jače odjekivale u istom ritmu. Usred kola, mladoženja će prvo najaviti babu, a potom i nevestu, simulirajući polni akt.

- Ovo su nekršteni dani, vreme je za bezobrazluk. Polni akt predstavlja novu, mladu godinu da bude plodna. Džolomari lica crne sa garežom, brade i brkovi su im od vune, kapuljače od kozjeg sukna u tamnim bojama. Oko pasa vezuju kožne remene sa po 10 – 15 klepetuša teških najmanje 15 kilograma. Cela oprema jednog Džolomara je teška i preko 20 kilograma, pa se zato biraju jaki i kršni momci i ljudi.

U grupi ima i dve „neveste“, od glave do pete obučene u belo. One su simbol nove, mlade i plodne godine. Deo grupe je i „baba“, koja je najmanja. Ona je obučena u crno, sa crnim prevezom preko lica, a simbolizuje godinu koja se ispraća. U ritualu ne učestvuju žene. Sve uloge tumače maskirani muškarci - objašnjavaju žitelji sela Begnište.

Kako dan odmiče, trojica iz grupe Džolomara će sa nevestom, vodeći sobom smešno nakićeno magare, ulaziti u prve kuće. Zvoniće sa zvoncima i klepetušama, igrati kolo sa domaćinom u dvorištu, a domaćin će ih potom darivati sa brašnom, mesom, rakijom. Brašno ide u jednu vreću, meso u drugu, a rakija se presipa u kantu, kao u rezervoar sa gorivom. U narednoj kući isto – brašno, sir, vino i tako redom, iz kuće u kuću, iz dvorišta u dvorište, sve do poslepodne.

Svi darovi se tovare na magare i skupljaju se za Džolomarsku večeru, koja je 16. januara. Tada će se okupiti svi Džolomari, a žene bliske Džolomarima će od toga što je prikupljeno u jednoj kući spremiti večeru.

Ceo obred počinje 13. januara kada se sakupljaju drva. Potom se pali vatra nasred sela oko koje se seljani okupljaju noseći vino, rakiju i meze.

Šta znači reč Džolomari niko ne zna. Tako je ostalo od davnina zajedno sa običajem maskiranja, gde ne sme da bude improvizacije. Sve mora da bude isto, izvorno, i ništa ne sme da se menja.

Priča o Džolomarima se u selu Begnište prenosi sa kolena na koleno. Po njoj, pre nekoliko vekova, bežeći od Osmanlija, oni su napustii svoje selo Ozot iznad antičkog grada Stobija kod Demir Kapije, a novo gnjezdo su svili na obroncima planine kod Kavadaraca. Zbog bekstva, selo u kome su se skućili je i dobilo naziv Begnište, a iz sela Ozot odakle su pobegli, sa sobom su doneli i običaj koji se vekovima neguje za Vasilicu – džolomari, džamalari ili babari.

Pogledajte video:

(D.J.)