Zašto BiH nije glasala protiv SAD u UN-u, a Srbija jeste, iako su pre nekoliko dana podržavali Palestince? (FOTO) (VIDEO)

Proteklog vikenda u Sarajevu je organizovan i miting podrške narodu Palestine upravo zbog ove odluke, na kojem se okupio veliki broj građana

Generalna skupština UN je velikom većinom glasova osudila Trampovu odluku o Jerusalimu. Za rezoluciju kojom se osuđuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela, glasalo je 128 zemalja članica UN, uključujući i Srbiju. Protiv rezolucije je glasalo samo devet zemalja članica dok je 35 zemalja bilo uzdržano, a UN imaju ukupno 193 države članice. Osim Srbije, za rezoluciju su od zemalja regiona glasale i Slovenija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska, dok je, pored Hrvatske i Rumunije, uzdržana bila i Bosna i Hercegovina.

SRBIJA REKLA "NE" TRAMPU: Evo ko je od Ex-Ju republika glasao protiv Amerike, ko je bio za, a ko neutralan

Preporučujemo

To što je BiH odlučila da po ovom pitanju ostala neutralna mnoge je iznenadilo, s obzirom na poruke koje su nakon Trampove odluke stizale iz Sarajeva.

Naime, kako je ovo zemlja sa pretežno muslimanskim stanovništvom, bilo je logično da podrže drugisebi sličan narod koji se našao u teškoj političkoj situaciji, kada je predsednik SAD odlučilo da za glavni grad Izraela prizna upravo Jerusalim, koji svojataju i Palestinci.

Proteklog vikenda u Sarajevu je organizovan i miting podrške narodu Palestine upravo zbog ove odluke, na kojem se okupio veliki broj građana.

Pokazali su solidarnost i podršku ističući da je nepravedno to što se ovom narodu dogodilo.

A onda kada su stvarno trebali na političkom polju da ih podrže, desilo se upravo suprotno. Ostali su neutralni prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN kada se donosila rezolucija kojom se osuđuje Trampova odluka o Jerusalimu.

Mnogi sada postavljaju pitanje zašto je BiH ovako postupila? Zašto je propustila priliku da "pomogne" prijateljskom narodu?

Navodimo moguće razloge zašto Bosna i Hercegovina nije htela da se zamera Americi u ovom slučaju?

1. Vezanost za SAD još od ratova devedesetih

Nije tajna da je Amerika bila jedan od najvećih spoljnopolitičkih saveznika Bosne još od ratova devedesetih. Uvek su bili na njihovoj strani i kada je reč o pregovorima, slanju humanitarne pomoći, primanju izbeglica i slično.

Čak su bili i glavni posrednici prilikom potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim se okončao rat. Oni su se nametnuli i kao glavni garanti očuvanja tog sporazuma, koliko god neke druge strane pričale da ga treba ukinuti ili izmeniti jer je već prevaziđen, pošto je situacija na terenu sada dosta drugačija.

Ipak nije lako zaboraviti ko je bio uz tebe kada ti je to najviše bilo potrebno, pa je verovatno iz te povezanosti sa Amerikom i neke "lojalnosti" je BiH odlučila da ne ide protiv jednog od svojih najjačih "saveznika".

2. Novčana pomoć Amerike

Uoči glasanja u Generalnoj skupštini UN mogle su da se čuju i oštre pretnje od strane američkog predsednika Donalda Trampa.

Naime, on je istakao da će kazniti one države koje budu glasale protiv SAD po pitanju ove rezolucije kojom se osuđuje njegova odluka o Jerusalimu.

Nagovestio je da će uskratiti novčanu podršku tim zemljama i tako uštedeti milione, pa čak i milijarde dolara.

"Mi ćemo zabeležiti te glasove", rekao je on u Beloj kući, osudivši "sve zemlje koje", kako je rekao, "uzimaju (američki) novac i onda glasaju protiv SAD u Savetu bezbednosti ili Generalnoj skupštini".

"Oni uzimaju milione dolara i čak milijarde dolara i onda glasaju protiv nas", rekao je Tramp, dodavši: "Neka glasaju protiv nas uštedećemo mnogo, mi ne marimo".

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli upozorila je članice svetskog tela da će SAD pratiti ko kako glasa o rezoluciji kojom se odbacuje priznanje predsednika Trampa da je Jerusalim samo izraelski glavni grad.

3. Veze sa Saudijskom Arabijom

Prema podacima kojima raspolaže Centralna banka BiH (CBBH), od 2005. do 2015. godine, arapski investitori uložili su u Bosnu i Hercegovinu 501,6 miliona KM.

Najveći investitor je Saudijska Arabija sa uloženih više od 200 miliona KM, a značajne investicije stigle su iz Bahreina, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Libije, Sirije i Egipta.

Na osnovu preliminarnih podataka za prvih devet meseci 2016. godine, registrovane su i dodatne investicije iz Kuvajta - 16 miliona KM, Saudijske Arabije - 19,4 miliona KM i Ujedinjenih Arapskih Emirata - 20,1 milion KM, a najviše se ulaže u nekretnine.

Arapi su uložili veliku količinu novca u izgradnju naselja za svoje državljane u Sarajevu. Oni planiraju da u ovom luksuznom naselju zatvorenog tipa, provode letnje mesece. Građanima BiH je ulaz u to naselje potpuno zabranjeno.

Ako su Saudijci jedni od glavnih investitora u BiH, a takođe i jedan glavnih partnera i saveznika SAD (Trampov zet je dobar prijatelj sa mladim saudijskim prestolonaslednikom), onda ne treba da čudi zašto je Bosna ipak ostala uzdržana i nije glasala protiv Amerike u UN.

4. Vojna baza u Brčkom

Nakon što je objavljen najnoviji izveštaj Atlanskog saveta, koji se referiše na jače vojno prisustvo SAD u Jugoistočnoj Evropi, te nakon interpretacija da će u Brčkom biti izgrađena nova američka baza, reakcije su bile burne.

Iz Republika Srpska stigle su osude, a iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH su poručili da ne postoje nikakvi planovi za osnivanje vojne baze u Brčkom.

U medijima se mogla jedno vreme pročitati izjava izvršnog potpredsednika Atlantskog saveta SAD Dejmona Vilsona koji je rekao da bi SAD u Brčkom mogle da otvore svoju veliku vojnu bazu, čime bi pokazale da im je i dalje u interesu prisustvo u ovom delu Evrope.

5. Cilj članstvo u NATO-u

Stranka demokratske akcije (SDA) je tokom ove godine izjavila da je cilj Bosne i Hercegovina da postane članica NATO-a.

Što se Dodikovih opservacija o NATO savezu tiče, iz ove stranke poručuju da je BiH aplicirala za članstvo u NATO uz saglasnost svih u BiH, a vodeću ulogu u tome iz entiteta RS imali su Dodik i njegovi kadrovi.

- BiH će postati članica NATO saveza bez obzira na to šta o tome u ovom trenutku mislio Dodik. To od njega ne zavisi - ističe SDA.

Što se tiče referenduma o NATO-u, u ovoj stranci smatraju da on BiH nije potreban, jer članstvo BiH u NATO savezu garantuje sigurnost svih u BiH i u regionu.

Posebno su nedopustivi, kako dodaju, bilo kakvi entitetski referendumi, jer je pristup NATO-u prvorazredno državno pitanje, a nikako entitetsko.

(Telegraf.rs/A.T.)