Svirao po svetu da bi obezbedio pare za bolesnog sina, ali nije dočekao da ga vidi živog: Doživeo je moždani udar i sada je invalid

Žitelji Štipa često ga mogu videti kako se u svojim invalidskim kolicima kreće gradom, ali unazad, gurajući ih sa jedinom pokretnom nogom koju ima

Ljupčo Ristovski – Pilato ( 65 ) iz Štipa, na istoku Makedonije, prošao je svetom svirajući po hotelima i brodovima da bi obezbedio pare za lečenje bolesnog sina, ali nije dočekao da ga vidi živog. U Grčkoj je doživeo moždani udar, koji ga je bacio u invalidska kolica, a kada se vratio u rodni Štip sin mu je već bio umro.

Rotvajler seje strah gradom, izujedao najmanje 9 ljudi: Uznemirujuće slike krvave dece, Tanja se golim rukama borila protiv psa (FOTO)

Preporučujemo

Sada je sam i bez krova nad glavom, pokušavajući da dobije status stanara u zgradi Saveza penzionera i invalida rada u Štipu.

Ristovski je ostao paralizovan pre nekoliko godina kada je na Kritu doživeo moždani udar gde je svirao da bi obezbedio egzisteniciju za sebe i neophodan novac za lečnje bolesnog sina. Nakon udara, na Kritu je morao da ostane nekoliko meseci, a kada se osvestio, vratio se u Makedoniju, ali prekasno. Sin mu je već bio umro.

Žitelji Štipa često ga mogu videti kako se u svojim invalidskim kolicima kreće gradom, ali unazad, gurajući ih sa jedinom pokretnom nogom koju ima.

Reporteri portala sdk.mk sreli su ga ispred opštinske zgrade u Štipu, gde je došao da traži pomoć kako bi rešio svoj stanarski status. Sa pola usta, koje je jedva otvarao zbog posledica moždanog udara, on je pričao da je svirao u mnogim zemljama regiona da bi zaradio za sebe i bolesnog sina, a često i na prekookeanskim brodovima, sa kojima je proputovao svetom.

- Odavno sam razveden. Sada nemam ništa. Nemam svoj dom, jedino imam skromnu invalidsku penziju. Takoreći svakoga dana posećujem grob sina, a od Štipa do groblja krećem se u kolicima. Polako, satima dok se ne doguram do groba, a potom se na isti način vraćam nazad, gurajući kolica jednom nogom unazad. Dok šetam gradom nailazim na ljude koji žele da mi pomognu, da me poguraju ili pomognu da siđem sa trotoara, ali najčešće to radim sam, kaže Ljupčo Ristovski – Pilato.

Poslednjih dana se bori da zvanično dobije „papire“ za sobu u kojoj živi, a koju mu je, u njihovoj zgradi, ustupio Savez invalida rada. Pošto o tome ne poseduje nikakav dokument, a strahujući da jednoga dana može biti izbačen iz sobice, on je zatražio pomoć od lokalnih vlasti – i dobio ju je. Opštinska komisija je već razmotrila njegov slučaj, a gradonačelnik je napisao urgentno pismo organizaciji invalida rada da mu reše status i zvanično, na hartiji.

- Zahvalan sam svima koji su mi pomogli i produžili mi život. Nadam se da ću uskoro i zvanično postati stanar i Novu godinu dočekati na svom krevetu i u svojoj sobici, izjavio je Ristovski reporteru portala sdk.mk, ali mu nije dozvolio da mu pomogne da sa invalidskim kolicima siđe na ulicu.

Samo je kratko rekao: „Neka, neka, to ću bolje sam uraditi“, i krenuo odgurujući kolica sa jednom nogom unazad prema svom novom domu udaljenom od opštinske zgrade skoro jedan kilometar.

(D.J.)