Bio sam u Praljkovom logoru, zarobljenici su izgledali kao kosturi, pili su sopstveni urin! Novinar Gardijana o susretu sa ratnim zločincem

Opisujući do detalja tu posetu logoru, Viliami piše da su zatvorenici bili "mršavi poput kostura, oči su im bile nefokusirane, a mnogi su imali problema s kožom"

Novinar Gardijana Ed Viliami, koji je svedočio u čak desetak suđenja u Haškom sudu, opisao je susret sa generalom Slobodanom Praljkom, koji se ubio ispijanjem otrova u sudnici tog suda nakon što mu je potvrđena presuda na 20 godina zatvora za ratni zločin na području tzv. Herceg-Bosne, u BiH.

PRALJAK - KUKAVICA ILI HEROJ: Da li je samoubistvo hrvatskog generala i ratnog zločinca IZDAJNIČKI ILI HRABAR čin?

Preporučujemo

U članku za Gardijan, Viliami je opisao taj susret sa Praljkom iz septembra 1993. u samoproglašenoj "republici" Herceg-Bosni, kada mu je bilo dozvoljeno da sa još dvojicom stranih novinara poseti koncentracioni logor Dretelj kod Čapljine, u kojem su, kako kaže, bosanski muslimani bili zatočeni, maltretirani i ubijani.

- Uz svu pažnju javnosti koju je privukla presuda Ratku Mladiću, generalu bosanskih Srba, mnogi su zaboravili da se u Bosni vodio još jedan rat, u kojem su bošnjački Hrvati pokušali da stvore svoj ''etnički čistu'' teritoriju - piše Viliami, koji je prvi novinar od čuvenog suđenja u Ninbergu koji je svedočio na nekom međunarodnom sudu za ratne zločine.

Zagrebački portal Index je preneo da je Viliami, kao iskusni reporter iz ratne BiH svedočio, između ostalog, na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, ali i Slobodanu Praljku.

On je, kako se navodi, tom prilikom na sudu ispričao da je 1993. godine bio u Bosni i Hercegovini istražujući informaciju prema kojoj su uslovi u logorima u kojima su hrvatske snage držale zatočene bošnjačke muslimane nisu bili u skladu sa Ženevskom konvencijom.

Novinarima među kojima je bio i Viliami više puta je zabranjen ulaz u logor Dretelj, a onda je general Praljak, iz razloga koji su bili poznati samo njemu, potpisao odluku da se novinari ipak puste u Dretelj, navodi Gardijan, prenosi zagrebački portal.

“Onda je general Praljak iz samo njemu poznatih razloga, potpisao naređenje da se novinari ipak puste. Kad smo došli do bivše baze JNA i pokazali Praljkovu dozvolu upravnik logor je bio zgranut, ali je ispoštovao naređenje i pustio nas unutra. U jednom skladištu videli smo stotine uplašenih ljudi koji su sedeli i čučali. Neki su iza zatvorenih vrata bili 72 sata, a stražari su ih ostavili da se guše u vrućini i smradu. Pili su vlastiti urin. Potom smo otišli prema dva hangara koja su bila ukopana u brdo. Vrata su bila otvorena, ali unutra je bilo mračno".

Opisujući do detalja tu posetu logoru, Viliami piše da su zatvorenici bili "mršavi poput kostura, oči su im bile nefokusirane, a mnogi su imali problema s kožom".

- Ispričali su nam kako su vrata bila često zaključana i da su jedne noći pijani stražari zapucali kroz njih, pri čemu je nekoliko zatvorenika bilo ubijeno i ranjeno. Videli smo rupe od metaka u vratima... Zatvorenici su bili muslimani, a mnogi od njih su se borili u sklopu HVO-a pod Praljkovom komandom protiv zajedničkog srpskog neprijatelja, a sada su bili u zatočeništvu svojih bivših saboraca - posvedočio je Viliami.

Novinar "Gardijana" ističe da je bio svedok sveobuhvatnom i zastrašujućem masakru u muslimanskoj enklavi Istočni Mostar, koji je bio pod zaštitom Praljkove vojske. Osim toga, naveo je i da ga je Praljak ispitivao kao svedoka pred Haškim tribunalom 2006. godine.

Kako navodi, "poput vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića, Praljak se sam branio, vrlo rečito, te je odbio advokata - delio je Karadžićevu avanturističku ludost, koja bi se mogla smatrati ekscentričnom da nije bilo toliko smrtonosna”.

(Telegraf.rs/Tanjug)