Zašto je Praljak baš sada popio otrov pred kamerama? Da se nije ubio, uskoro bi izašao na slobodu! (FOTO) (VIDEO)

Haški osuđenik bi možda za dve godine bio pušten na slobodu, ali je to teško da se utvrdi jer mu se u kaznu računa vreme provedeno u pritvoru, ali ne i vreme na privremenoj slobodi

General Slobodan Praljak, koji je juče u sudnici Haškog tribunala popio otrov i nedugo zatim preminuo, mogao je uskoro da izađe na slobodu, bez obzira na presudu. Naime, ratni zločinac Praljak je u pritvoru u Ševeningenu proveo više od 13 godina, a tokom jučerašnjeg suđenja mu je potvrđena ranija presuda od 20 godina zatvora.

Detalji iz Praljkovog života za filmski scenario! Najboljem prijatelju iz Beograda je preoteo ženu, a svu svoju imovinu ostavio njegovom sinu

Preporučujemo

Praljak je u Hag stigao 5. aprila 2004. godine, pre 13 godina i nešto manje od 8 meseci. Takođe, u vreme kad je suđenje mirovalo, kako pišu hrvatski mediji, retko je odlazio na privremenu slobodu, odnosno u kućni pritvor.

Haški osuđenik bi možda za dve godine bio pušten na slobodu, ali je to teško da se utvrdi jer mu se u kaznu računa vreme provedeno u pritvoru, ali ne i vreme na privremenoj slobodi.

- Slobodan Praljak, sa kaznom od 20 godina zatvora, morao je da odsluži 13,3 godina pre puštanja. Već je odslužio oko 11 godina. Trebalo je da bude pušten 2019. ili 2020. -napisao je na Tviteru advokat Luka Mišetić, koji je branio u Hagu Antu Gotovinu.

Kako su izjavili advokati sa kojima je razgovarao portal "Telegram" , Anto Nobilo i Goran Mikuličić, sud je Praljku često odobravao privremena puštanja na slobodu koja se ne uračunavaju u vreme pritvora.

Šefovi HVO-a predali su se 2004. godine i zatim su do početka suđenja 2006. godine bili u kućnom pritvoru. General Praljak u još je jednom navratu bio u kućnom pritvoru, od juna 2011. do avgusta 2012. kada je tužilaštvo tražilo ukidanje privremene slobode i povratak u pritvor zbog straha od bega.

Taj se period, prema propisima, ne računa u vreme odslužene kazne. U još je nekoliko navrata bio pušten u kućni pritvor, na nekoliko meseci kao na primer 2008. godine, povodom praznika i slično.

PUŠTANJE UOBIČAJENA PRAKSA

Prema praksi Haškog tribunala osuđenici kojima je izrečena punomoćna presuda, izlaze na slobodu nakon odsluženja dve trećine kazne. U odsluženu kaznu računa im se vreme provedeno u pritvoru, ali ne i vreme koje su proveli na privremenom puštanju na slobodu.

Nakon odslužene dve trećine kazne pušten je i Dario Kordić, koji je dobio 25 godina zatvora, ali je izašao nakon 16,6 godina. Pod istim sulovima pušten je i Vladimir Lazarević i nekadašnji predsednik srpske Vlade Nikola Šainović.

Među poznatijim osuđenicima, nakon odslužene dve trećine kazne, pušten je i Momčilo Krajišnik, jedan od vođa bosanskih Srba. Njemu je bila dosuđena kazna od 20 godina, ali je iz zatvora izašao nakon 13 i po godina.

Među onima na koje je Haški sud primenio ovu praksu, između ostalih su i bosanski Hrvati Drago Josipović i Vlado Šantić i bivši upravitelj zatvora u Kaoniku Zlatko Aleksovski.

Podsetimo, Haški tribunal potvrdio je da je hrvatski državni vrh na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini. Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je, naime, žalbu optuženih u slučaju "Prlić" i potvrdilo zaključak raspravnog veća da je udruženi zlocicnački poduhvat "uspostavio Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem usprostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske".

Žalbeno veće Haškog tribunala portvrdilo je kaznu od 25 godina zatvora bivšem predsedniku vlade "Herceg-Bosne" Jadranku Prliću, kao i Brunu Stojiću i Slobodanu Praljku po 20 godina zatvora, nakon čega je čitanje presude prekinuto.

Praljak je nakon što je odslušao izricanje kazne popio tečnost iz male bočice, za koju se ispostavilo da je otrov. U bolnici je preminuo.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)