Srbin Predrag ratovao je protiv rođenog brata u Vukovaru: Nisu se videli 26 godina, a ovo je njegova priča (VIDEO)

Godine 1997. između Božića i Nove godine vratio se u Vukovar i promašio je kuću jer su sve bile srušene

Predrag Mišić - Peđa gostovao je u emisiji na HRT-u "Nedeljom u dva", a povod njegovog gostovanja bilo je obeležavanje 26. godišnjice ulaska JNA u Vukovar u takozvanom "Domovinskom ratu".

NAJTUŽNIJA VUKOVARSKA PRIČA: Ispovest Srbina koji se borio protiv rođenog brata (FOTO)

Preporučujemo

Član Hrvatske konzervativne stranke, Predrag Peđa Mišić, trenutno je sa svojom strankom u vladajućoj HDZ-ovoj koaliciji, a medijima je poznat i kao veteran koji je pre tri godine razbio dvojezičnu ploču s ćiriličnim natpisom na zgradi vukovarske policijske stanice.

Srbin koji je bio na hrvatskoj strani tokom sukoba u Vukovaru, prisetio se u emisiji ratnih dana, komentirisao je aktuelne događaje i status veterana u društvu.

Kako piše Index, brat mu je na početku rata prešao na drugu stranu i nije ga video i čuo 26 godina. Kaže da će verovatno tako ostati zauvek.

Kratko se čuo s njim 1996. godine "i nikad više", kaže, "niti ima potrebe". Nije hteo da ga ekipa emisije "Nedeljom u dva" potraži i spoji s njim.

- Mira nikad nije bilo u Borovom selu.

- Rođen sam u Vinkovcima, a došao sam u Vukovar kao beba. U vreme mladosti Vukovar je bio u procvatu. Imao je 45.000 stanovnika, 29.000 zaposlenih, jako bogat grad, sa puno firmi i jakom ekonomijom. U ono vreme verovatno jedan od najbogatijih gradova - kazao je Predrag Mišić - Peđa.

- S nekim odmakom, mira nikad nije bilo u Borovom selu. Tamo su Ozrenci, deklarisani četnici, i oni nikad neće prihvatiti ovu državu. Dugo nisam hteo da priznam da će doći do rata, mislio sam, odrastali smo zajedno, odvojiće se svako na svoju stranu i otići. Kako sam ja čovek koji voli da čuje i vidi, otišao sam u Borovo Selo i video sam na stotine četnika i tada shvatio da neće biti dobro - rekao je u emisiji.

Pričajući o 1989. godini otkrio je da je bio zaposlen u privatnoj firmi, a da je supruga radila u Borovu.

- Odgojeni smo u hrišćanskom duhu, nikada nisam razmišljao o ljudima u koju je crkvu ko išao. S time nisam imao ni tada, ni sada problema - rekao je.

Kao porodica su se podelili na samom početku rata. Supruga i dete takođe su mu bili u Vukovaru.

- Moja mati je s mojim polubratom (majka se ponovno udala) bila do 18. 11. sa Hrvatima u podrumu, a ja sam bio na položaju na Mitnici. Razmišljao sam da je brat s druge strane, ali jednostavno na to nemam odgovor - dodao je.

- Dan 18. 11. 1991. godine, dan pada Vukovara, pamtim kao dan kad sam umro, nešto je u meni umrlo. Naime, nakon toga čovek više ne može biti isti. Odveli su nas na Ovčaru. Tu se umešala Božja ruka jer smo čuli kako bageri kopaju rupe za mrtve. Holanđanin ili Norvežanin iz Crvenog krsta je nas 182 popisao na komadiću papira od cigareta i verovatno nas je to spasilo da nas nisu ubili na Ovčari. Tamo samo prenoćili i sutradan su nas prevezli u logor u Mitrovicu - kazao je Mišić.

Bio je 271 dan u Mitrovici.

- Tamo su samo bili neljudi, ljudi nije bilo. Josip Boldić, 5-6 godina stariji od mene, zdrav, dobio je dete, saznao za dete, i onda su ga za tri dana ubili batinama. Na stotine je takvih bilo u Mitrovici, svako je imao svoju golgotu. Prebili su koga god su stigli. Kad su me 14. 8. 1992. vozili na razmenu za Nemetin, skoro nije došlo do razmene. Tada sam počeo da razmišljam o samoubistvu, što bih i učinio da nije došlo do razmene. Na sreću, ipak je do razmene došlo. Dugi period je trebalo da se vratim u normalu - trajalo je 5-6 meseci kad sam se iščupao, ali neki nisu - pojasnio je.

Godine 1997. između Božića i Nove godine vratio se u Vukovar i promašio je kuću jer su sve bile srušene. Vraća se 15. 1. 1998. kad mu počinje obnova kuća, a porodica stiže za Božić te godine.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)