Duborezi u drvetu otkrili vezu između Makedonije i starog Egipta (FOTO) (VIDEO)

Ovo tvrdi univerzitetska profesorka Elizabet Ens iz Bona, Nemačka, koja je celu svoju profesionalnu arheološku karijeru posvetila proučavanju ranohrišćanskih relikvija u Egiptu

Duborezi u drvetu pronađeni na kasnoantičkom lokalitetu Bargala, kod Štipa, na istoku Makedonije, veoma su slični onima u Egiptu, koji odslikavaju verovanja Kopta, koji su naseljavali dolinu reke Nil u Egiptu.

Otkrili su tajnu odaju u Keopsovoj piramidi, a sada svi možemo da se teleportujemo u nju!

Preporučujemo

Ovo tvrdi univerzitetska profesorka Elizabet Ens iz Bona, Nemačka, koja je celu svoju profesionalnu arheološku karijeru posvetila proučavanju ranohrišćanskih relikvija u Egiptu.

Duborezi, koji datiraju iz 17. veka, izloženi su u štipskom Zavodu i Muzeju. Na njima su predstavljeni ljudi, lavovi i geometrijske dekoracije od kraja IV veka. Izrezbareni simboli i elementi na ugljenisanom drvetu, prma ocenama makedonskih arheologa, predstavljaju tesnu vezu između drevoantičke i sadašnje rezbarije.

Nemačka profesorka, međutim, u njima nalazi vezu sa Egiptom.

- Ovo što sam videla je veoma specifično u odnosu na ceo region. Ranohrišćanske rezbarije su karakteristične za mediteran, ali zanimljivo je što su motivi skoro identični sa egipatskim. Zato smatram da u daljem istraživanju treba da uspostavite tesnu komunikaciju sa egiptolozima - posavetovala je svoje makedonske kolege profesorka dr Elizabet Ens, arheolog-egiptolog.

Prava je retkost da se nađe očuvan duborez u drvetu iz antičkog vremena, zbog toga što se drvo, zbog nepovoljnih klimatskih uslova i velike vlažnosti vazduha, posle dužeg vremena stajanja raspada. Arheolozi uglavnom pronalaze predmete i detalje izrađene od kamena, mermera, keramike, metala i slično. Duborez pronađen na lokalitetu Bargala je sačuvan na ugljenisanom drvetu.

- U Egiptu je lako da se sve konzervira zato što je tamo suvo, ali ovi duborezi kod vas su zaista dobro sačuvani - rekla je Ensova.

Prema njenoj oceni, način izrade i motivi na duborezima ukazuju na dobru konekciju Makedonije u kasnoantičkom periodu sa kulturama koje su egzistirale na celom Mediteranu.

Bargala je bio antički grad smešten pored Kozjačke reke, udaljen 12 kilometara severoistočno od Štipa. Bargala se pominje u jednom napisu iz 371. godine, pronađenom tokom Drugog svetskog rata. Radi se o spomen ploči koju je na ulazu u grad postavio Antonij Alipij, upravnik provincije.

Ploča je nađena na mestu Hanče, na levoj strani reke Bregalnice, u ataru današnje opštine Karbinci. Ovaj arheološki nalaz daje podatke o tome gde se nalazio grad, kao i o problemima oko granice između Makedonije i Trakije. Bargala se još pominje i u akima četvrtog vaseljenskog sabora održanog od 8. oktobra do 1. novembra 451. godine u Halkidonu na maloazijskoj obali Bosfora u Bitiniji ( danas deo Istanbula ).

Pogledajte video:

(D.J.)