"Imam snimak ljudi koji mi odvode brata u smrt, sad su na slobodi, a meni treba pomoć da ih privedem pravdi"

DNK analize se na teritoriji BiH rade u Tuzli * Oni mogu na dnevnom nivou 100 slučajeva da razreše *Kad bi hteli, Nevesinje, sa svojih 98 slučajeva, rešili bi u jednom danu, ali u toku prošle godine rešili su 3 slučaja * Imam snimak ljudi koji mi odvode brata, ali slučaj stoji

Na samom ulazu u Nevesinje s desne strane izvija se puteljak kroz naselje Gvozd, povrh kog se uzdiže tiha patnja ovog grada, nezaceljena rana iz poslednjeg rata - spomen-soba. U njoj je više od 500 poginulih boraca, a ispred nje, ako se spustite niz stepenište, zakoračićete u jezivu prostoriju - u kojoj je 98 slučajeva odnosno delova tela boraca, koji još nisu identifikovani.

Preporučujemo

Tužna priča najmlađeg borca ikada: Spomenko je poginuo noseći hranu

I Aljonka Dželetović, poput mnogih neutešnih sestara, i dalje ne prestaje da se nada da će nekad naći svog brata, koji je nestao u ratu, pa makar baš i među tim neidentifikovanim osobama u gradu u kojem živi.

- Zbog zastoja u sudu i tužilaštvu, morala sam sama da krenem da tražim brata, da vidim šta je bilo s njim u ratu. Je li nestao? Je li među ovim neidentifikovanim? Pronašla sam snimak na kom se vide ljudi koji ga u ratu odvode. Njihova lica se jasno vide! Gledala sam ga kako gleda smrti u oči.

- Ja znam ko su ti ljudi, oni žive u Mostaru, slobodni, bez kazne. Ali kad sam snimak odnela nadležnim, nije se desilo ništa. I tako već godinama - priča Aljonka u ekskluzivnoj ispovesti za Telegraf.rs.

A da njena sudbina nije usamljena, dokaz je baš ta spomen-kosturnica, u kojoj su bila pohranjena tela 54 N. N. osobe, međutim, poslednjom revizijom je pronađeno još "sitnih delova", pa tako sada postoji ukupno 98 ostataka tela, kojima se ne zna identitet.

- Ukupno u čitavoj Republici Srpskoj postoji 957 tela za koja se ne zna identitet. U Banjaluci, Nevesinju i Istočnom Sarajevu su tri spomen-kosturnice.

- DNK analize se na teritoriji BiH rade u Tuzli, oni mogu na dnevnom nivou 100 slučajeva da razreše. Kad bi hteli, Nevesinje, sa svojih 98 slučajeva, mogli bi da reše u jednom danu! Ali oni se bave Srebrenicom, pa svake godine ima bezbroj tela iz Srebrenice, a srpske žrtve i dalje su bez čela i imena - objašnjava Aljonka Dželetović, inače predsednica Opštinske organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih lica Nevesinja.

Ona dodaje da iako za dan mogu 100 da identifikuju, u prošloj godini su samo tri tela identifikovana! 

NEVESINJE - HEROJSKI GRAD, ALI BEZ SPOMENIKA SVOJIM BORCIMA

A da narod često ne misli sam o sebi i bez uplitanja onih sa strane - dokaz je Nevesinje. Naime, u tom gradu, verovali ili ne, ne postoji spomenik palim borcima iz poslednjeg rata.

Istina, uskoro se očekuje otkrivanje spomenika herojskim borcima od Nevesinjske puške do danas, ali poseban spomenik za heroje rata 1991 - 1995 - ne postoji.

I dok se svaki narod bavi svojim žrtvama, zacelivanjem svojih rana, srpske žrtve nemo leže u krševitoj zemlji, čekajući da jednom dobiju ime i svoj grob, ali i svoj spomenik.

A dok se to ne desi, počivaće u kosturnici, oko koje vlada sablasna tišina, toliko snažna da čak i deca iz naselja tu prestaju da se dovikuju već ćutke guraju bicikl ili loptu.

Znaju da se iza tih vrata nalazi fotografija ili možda ostatak tela njihovog dede, koji je dao život da prežive njihovi očevi.

(Telegraf.rs / S. Opačić / Foto: Ilustracija)