Razrešena velika dilema vezana za Hrvate: Da li je pravilno reći "BOK" ili "BOG"?
Zagreb je bio dugo godina grad unutar Austrije, a zatim Austro-Ugarske. Tokom vremena doselile su se austrijske upravne, vojne i delimično industrijske strukture, a s njima i uticaj austrijske verzije nemačkog jezika
Pozdrav karakterističan za Zagreb i okolinu vuče za sobom nekoliko teorija o nastanku. Jedna od teorija je ona vezana za Austrougarsku i iskrivljeni germanizam. Prema toj teoriji, pozdrav “bok” doneli su građanski trgovci.
Preporučujemo
Ušli su u raskošni dvorac Ivice Todorića, protiv koga se digla cela Hrvatska: Unutra je sve u zlatu, a na zidovima su čitava bogatstva (FOTO)
Očekuje se obraćanje hrvatskog premijera o Agrokoru u Saboru na godinu dana od formiranja vlade
Zagreb je bio dugo godina grad unutar Austrije, a zatim Austrougarske. Tokom vremena doselile su se austrijske upravne, vojne i delimično industrijske strukture, a s njima i uticaj austrijske verzije nemačkog jezika.
Građanski trgovci prema svojim mušterijama preuzimaju arhaični austrijski pozdrav “Mein Buecken”, iskrivljena verzija austrijskog nemačkog koja se u Zagrebu čitala kao majn bokn ili moj naklon.
Tokom vremena istovremeno su se razvijale obe verzije tog pozdrava, tako da se pojavljuje i skraćena verzija bokn ili naklon, a u susretu propraćena sa skidanjem šešira. Upravo od skraćenog bokn nastao je tipični zagrebački pozdrav bok, sa kratkim o ili ponekad dvostrukim o. Obe su verzije mogle da se čuju i kod trgovaca idućih pedeset godina.
S vremenom se moj naklon polako gubi pod uticajem pridošlica s raznih strana. Pozdrav “bok” stoga ne postoji u Rijeci, Splitu ili Osijeku, s obzirom na neke druge uticaje koji su na tim područjima bili dominantniji.
Bog ili bok?
U Zagreb, naročito u poslednjih 20 godina, pristižu pridošlice s raznih strana koje nemaju vezu s arhaičnim austro-nemačkim pozdravom. Osim toga, u posleratnom razdoblju počelo je da se ističe hrvatstvo i pripadnost jednoj crkvi, pa su tako počeli da se koriste verski pozdravi. Tako se javio i pozdrav “bog” koji nema veze s pozdravom “bok”, objašnjava ova teorija koja je pojašnjena i na stranici narkive.com
Spominjanje boga u Zagrebu se koristilo najčešće kao odzdrav na rastanku u obliku “s Bogom”, a kasnije i “zbogom”. Postoji i verzija “Bog daj” koja takođe nema veze s “bok”.
Prema drugoj teoriji, bok je kajkavska inačica pozdrava bog. Naime, kajkavski govor ponekad obezvučuje zvučne glasove na kraju reči pa je tako moguće da je reč nastala na kajkavskom području, a zatim se i zagrebačkog govora proširila na štokavske krajeve središnje Hrvatske.
Činjenica jeste da se u standardnom hrvatskom jeziku do nedavno dozvoljavala samo inačica bog, ali ipak većina stanovništva upotrebljava bok što je uticalo i na standardni jezik. Bilo kako bilo, obe verzije su ispravne i jezično uvažene.
(Telegraf.rs)