Siromašno selo u Makedoniji nema nijednu radnju, a poznato je po "BOMBAMA": Do kamenja starog 30 miliona godina stiže se jedino peške (FOTO)

Padajući na zemlju, od užarene lave, čija temperatura dostiže preko 1.000 stepeni, formirale su se savršene forme u obliku lopte, u nauci poznate kao lapili

Istraživač i arheolog Semir Osmanagić, koji je ubeđen da je pronašao piramide kod bosanskog grada Visokog, sada je zagolicao javnost novom tvrdnjom da je u šumi kod Zavidovića otkrio kamene lopte, koje povezuje sa drevnim civilizacijama. One su prečnika od 1,2 i 1,5 metara, svaka je teška oko 15 tona, a pretpostavlja se da su ih isklesali ljudi pre 1.500 godina. 

Pored "okamenjenih svatova", trebala je da se održi prava ŠOPSKA SVADBA: Mladenci se nisu pojavili, pa se slavilo bez njih (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Kamene lopte, dosta manje, ali daleko starije od Bosanskih, stvorene pre 20 – 30 miliona godina, nalaze se u Osogovskim planinama, na istoku Makedonije, pet kilometara od gradića Kratovo, blizu sela Gornje Kratovo. U tom selu nema nijedne radnje, ono malo ljudi što je ostalo živi u siromaštvu, a puste i zapuštene kamene kuće sve više nagriza zub vremena. 

Ovo zabito selo bi polako umiralo u anonimnosti da nije prirodnih retkosti koje ga čine zanimljivim za naučnike, a od nedavno i za turiste, jer se u njegovoj okolini nalaze kamene, vulkanske bombe, neke prečnika i 80 santimetara, teške preko 200 kilograma, stvorene pre više miliona godina.

Slične, ali dosta manje vulkanske bombe mogu se naći jedino još u Italiji i Brazilu.

Vulkanske bombe razasute po okolini sela Gornje Kratovo bile su stvorene pre 20 – 30 miliona godina, u vreme kada je eruptivna magma iz tada najvećeg vulkana na Balkanu blizu Kratova izbijala na površinu. Padajući na zemlju, od užarene lave, čija temperatura dostiže preko 1.000 stepeni, formirale su se savršene forme u obliku lopte, u nauci poznate kao lapili. One mogu biti veličine jabuke, ali i prečnika od 80 santimetara, poput onih u kratovskom regionu.

Lide Stojanovska, turistički vodić iz Kratova, objašnjava da su žitelji sela vulkanske bombe nekada u domaćinstvu koristili za gnječenje, tucanje i usitnjavanje žitarica i drugih stvari, potom kao građevinski materijal za izradu kamenih kuća, a danas im najčešće služe kao ukras ili dekorativni element na ogradama kuća.

- Pored domaćih i stranih naučnika i istraživača, za ovu prirodnu atrakciju počeli su da se interesuju i turisti. Problem je, međutim, što se do sela Gornje Kratovo teško stiže, a do vulkanskih bombi, udaljenih oko pet kilometara od grada Kratova, još teže. Tamo se može stići jedino peške - kaže Lide Stojanovska.

Selo Gornje Kratovo je bilo poznato i po kvalitetnom orahovom drvetu. Za vreme bivše Jugoslavije orahovo drvo je bilo odnošeno u Kragujevac, gde se koristilo za potrebe vojne industrije. Oraha i danas ima na pretek, ali nema zainteresovanih. A i da ima, nema načina da se preveze iz sela. Zato njegovi žitelji spas od nemaštine vide u vulkanskim bombama i turističkoj afirmaciji sela. Tada bi se verovatno vratili i davno iseljeni žitelji, a možda bi selo dobilo i nove stanovnike.

- Ovakav spoj živopisnih pejsaža i ostataka prošlosti netaknutih i očuvanih u dolini Tabačke Reke, od neprocenjive je vrednosti. Vulkanske bombe svedoče o neukrotivim prirodnim snagama koje su ostavile trag dešavanja minulih vremena, stvarajući unikatno delo, a prekrasni predeli koji izviru iz utrobe vulkanskih stena predstavljaju pravu senzaciju za oči i dušu svakog ko kroči na Osogovsku planinu i Gornje Kratovo.

Međutim, turistima treba ponuditi uslove, osmisliti njihov boravak u selu i naći nekoga mlađeg koji bi ih vodio kroz tajne ovog prirodnog rezervata, a to niko do sada nije učinio, požalio nam se Stevče Donevski, iz Muzeja u Kratovu i veliki zaljubljenik u prirodne lepote ovog kraja.

(D.J.)