Prodaju luksuzne vile na Jadranu: Rezidencija Hitlerovog naslednika koštala 2 miliona evra, a još traže sledećeg vlasnika Titove kuće (VIDEO)

Vila Čingrija ima privatnu plažu. Postala je mesto okupljanja vodećih intelektualaca onog doba, a tokom Drugog svetskog rata bila je sedište nemačke uprave Dubrovnika

Ministarstvo državne imovine Republike Hrvatske će desetak luksuznih i vrlo vrednih rezidencijalnih objekata iz portfelja državnog vlasništva već do kraja septembra staviti na prodaju preko međunarodnog konkursa. Među njima se nalaze i dve dubrovačke vile: vila Čingrija i Titova vila u Kuparima. I dok nije tajna kako je za vilu Čingriju budući vlasnik već poznat, za Titovu vilu će se tek videti.

Tito zauvek proteran iz Zagreba: Pala odluka, Trg više neće nositi njegovo ime!

Preporučujemo

Ovu priču o smrti Josipa Broza još niko nije čuo: Tito ipak nije umro 4. maja?!

Naime, ministar državne imovine Goran Marić upravo je tokom boravka u Dubrovniku, nakon sastanka sa dubrovačko-neretvanskim županom Nikolom Dobroslavićem i gradonačelnikom Dubrovnika Matom Frankovićem, objavio kako je sa gradonačelnikom postignut dogovor o sudbini vile Čingrije koja je već bila spremna na prodaju.

Za Čingriju će država tražiti oko dva miliona evra, dok se za Titovu vilu iznos ne zna, jer veštaci još ne mogu da procene ni veličinu parcele niti mogu da "knjiže" nekretnine koje se na njoj nalaze, piše Slobodna Dalmacija.

Privatna plaža

Vila je sagrađena početkom XX veka, na 35 metara visokoj steni iznad mora na predelu Boninovo, oko 1.200 metara jednake udaljenosti od zidina Grada i luke Gruž. Izgradio ju je bivši dubrovački gradonačelnik Pero Čingrija.

Ugledni intelektualac i političar još za života je imao svoju ulicu, a istoričari kažu da je uz Frana Supila bio jedan od najuspešnijih političara Dubrovnika i Dalmacije koji je odlučujuće uticao na poraz autonomaša u Dalmaciji.

Kao priznat advokat, Čingrija je od 1878. do 1882. kao i od 1899. do 1911. bio gradonačelnik Dubrovnika. Vodio je i hrvatsku Narodnu stranku za Dalmaciju.

Vila koju je izgradio imala je privatnu plažu, i u kamen uklesane stihove. Postala je mesto okupljanja vodećih intelektualaca onog doba, a tokom Drugog svetskog rata bila je sedište nemačke uprave Dubrovnika.

Kad bi zidovi mogli da govore, sigurno bismo saznali neotkrivene priče, pa i one kada je tokom rata ugostila jednog od nacističkih zvaničnika i zapovednika ratnog vazduhoplovstva Luftvafea Hermanna Goringa, koji je u Trećem Rajhu bio dogovoreni naslednik Hitlera.

Nakon rata vila je neko vreme bila luksuzni smeštajni i ugostiteljski objekt. Iznajmljivali su je strancima, a zatim je ustupljena Hrvatskoj radioteleviziji, koja je tu imala sedište dubrovačkog dopisništva i odeljenja Odašiljači i veze.

Otvoreno za javnost

Ali, pre tri godine je napuštena i od tada je predmet interesa bivše i aktualne gradske uprave. Bivši gradonačelnik Andro Vlahušić Čingriju je zamislio kao ključni objekat buduće pešačke zone pa je sa bivšim potpredsednikom Vlade Slavkom Linićem dogovorio otkup iz državnog portfelja, piše Slobodna Dalmacija.

– Odlučeno je da vila mora da ide na procenu, a kad je grad kupi, dobijaće najam i sama će sebe da otplati. To treba biti prostor sa vrhunskim restoranom u zgradi i okolnim prostorom gde može stati i do hiljadu ljudi – rekao je Vlahušić za medije i poručio Frankoviću da prihvati sve njegove projekte ako želi da bude uspešan gradonačelnik.

Kao da odgovara na pitanje koje nije čuo, Franković je novinare obavestio kako je cilj da prostor postane otvoren, a ne da postane privatno vlasništvo koje bi ga zatvorilo za javnost. Mnogo više o nameni prostora odlučivaće se nakon otkupa vile, pa i o mogućoj komercijalizaciji tog prestižnog prostora.

Među brojnim, gotovo zaboravljenim vrednim, ali tržišno neiskorišćenim, državnim rezidencijalnim objektima na jugu Jadrana je i Titova vila. Ali ne ona u Lapadu, nego u Kuparima. Na pitanje o sudbini te vile u borovom šumarku uz more, nedaleko od nekadašnjeg vojnog kompleksa Kupari, ministar Marić je odgovorio.

– Koja od Titovih vila? Mnogo ih je – kazao je, dajući do znanja da procena vrednosti objekata još nije obavljena.

U borovoj šumi

Nije tajna da je vila znatno oštećena u oktobaru 1991. godine, tokom granatiranja početkom rata. Novinari su tu boravili zadnji put tokom jedne pokazne vežbe hrvatske vojske pre šest godina i uverili se u njeno relativno dobro stanje. Možda najbolji primer nebrige države je upravo ta "južna" Titova vila.

Važno je reći kako je, zapravo, reč o dve vile: Borovka 1 i 2, nazvane su po gustoj borovoj šumi u kojoj su smeštene, piše Slobodna Dalmacija.

Najverovatniji kupac je ruska "Avenue grupa", koja je već dobila kompleks Kupara na korišćenje uz rok od 99 godina. Time bi se ceo kompleks bivše Vojne ustanove Kupari objedinio u jednu funkcionalnu celinu.

(Telegraf.rs)