Hrvatsku su proglasili najnekulturnijom zemljom u EU, a uskoro postaje i najjadnija (MAPA) (GRAFIKON)

Prema istraživanju Evropske komisije po imenu "Jeste li u poslednje vreme posetili kulturnu ustanovu?" Hrvatska se nalazi na donjem delu lestvice

Eurostat je objavio podatke koji ukazuju da su Hrvati jedan od najnekulturnijih naroda u Evropskoj uniji. Osim toga, Svetski ekonomski forum je objavio novi izveštaj gde se navode razlozi zbog kojih Hrvatska polako postaje najjadnija država EU.

Zašto je Hrvatska danas u otvorenom diplomatskom ratu sa apsolutno svim susedima?

Preporučujemo

Prema istraživanju Evropske komisije po imenu "Jeste li u poslednje vreme posetili kulturnu ustanovu?" Hrvatska se nalazi na donjem delu lestvice. Naime, istraživanjem se nastojalo da se sazna koliko procenata građana pojedinih zemalja Evropske unije godišnje poseti neku kulturnu ustanovu. Rezultati istraživanja objavljeni su 15. septembra ove godine.

Tokom 2015. godine 43,4 % EU populacije starije od 16 godina posetilo je istorijske spomenike, muzeje, umetničke galerije ili arheološko nalazište bar jednom u godini dana, prenosi Index.hr.

Vrh lestvice

Prema rezultatima Eurostata, dve trećine građana Švedske starijih od 16 godina (67,2 %) posetilo je kulturnu ustanovu u 2015. Otprilike šest od deset građana, odnosno 61,4 % njih iz Danske, Holandije i Finske posetilo je, bar jednom, kulturnu ustanovu u 2015. Prati ih Luksemburg sa 55,6 % građana, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 54,7 %, Francuska sa 53,7 %, pa Češka sa 52,1 % građana.

Dno lestvice

Na drugom kraju lestvice nalaze se zemlje u kojima je manje od četvrtine građana bar jednom posetilo istorijski spomenik, muzej, galeriju umetničkih dela ili arheološko nalazište. Tu je i Hrvatska. Samo 19,2 % građana Hrvatske posetilo je neku kulturnu ustanovu, barem jednom u 2015. godini.

Hrvatska na vrhu po učenju stranih jezika

Hrvatska je, ipak, u samom vrhu zemalja Evropske unije po učenju stranih jezika u osnovnim školama. Ova zemlja je sa 99,9 posto učenika osnovnih škola koji uče strani jezik na petom mestu u Evropskoj uniji. Ispred nje su samo Kipar, Luksemburg, Malta i Austrija sa sto posto.

Iza Hrvatske su Španija (99,4%), i Francuska (99,2%), a slede Italija (98,6%), Rumunija (98,3%) i Poljska (97,6%).

Evo zašto je Hrvatska najjadnija država EU

Svetski ekonomski forum objavio je rezultate "Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2017-2018“. U ovogodišnjem izveštaju Hrvatska se nalazi na 74. mestu među 137 ekonomija sveta, prenosi Index.hr.

Hrvatska je na 74. mestu, kao i prošle godine, i ocenom od 4,19 stagnira na globalnom nivou. I dalje su jasno vidljiva područja u kojima su potrebne intenzivnije reforme, pogotovo u razvoju institucija gde je ove godine uočen pad za 13 mesta, visokog obrazovanja i treninga gde je Hrvatska pala za 11 mesta, i efikasnosti tržišta rada gde je pala za 7 mesta, navode iz Nacionalnog veća za konkurentnost.

Sporo sprovođenje reformi u ključnim područjima obrazovanja, infrastrukture i finansiranja inovacija uzrokovalo je ograničeni rast hrvatske ekonomije i stagniranje konkurentnosti Hrvatske na globalnom nivou.

Kroz olakšanje administrativnih procedura, jačanje pravne sigurnosti i smanjenja neporeznih davanja država može da se pomogne u poboljšavanju poslovne klime. Politike države moraju da podstaknu transfer tehnologija i znanja.

Zajedno sa razvojem naučnog i obrazovnog sistema, osnažiti tehnološku spremnost ekonomije za primenu novih znanja u kreiranju novih proizvoda i usluga koji će, putem dublje specijalizacije i rasta produktivnosti, omogućiti uspešni ulaz preduzeća na nova tržišta.

Potrebno je podsticati i izvozno orijentirana direktna strana ulaganja kako bi se omogućila proizvodnja roba veće dodane vrednosti i kako bi se pozitivno uticalo na nivo konkurentnosti.

Takođe, za povećanje konkurentnosti hrvatske ekonomije potrebno je oblikovati jasnu dugoročnu strategiju koja bi povisila postojeći nivo znanja u društvu i doprinela stvaranju dinamične ekonomije sa održivim rastom, u kakvom bi hrvatski građani želeli da žive.

Svetski ekonomski forum definiše konkurentnost kao set institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti jedne zemlje. Nivo produktivnosti određuje nivo prosperiteta koje ekonomija može da postigne, prenosi Index.hr.

Metodologija se temelji na analizi 12 faktora konkurentnosti koji uključuju institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje, zdravlje i osnovno obrazovanje, visoko obrazovanje i trening, efikasnost tržišta rada, efikasnost tržišta roba, tehnološku spremnost, finansijsko tržište, veličinu tržišta, poslovnu sofisticiranost i inovativnost.

Faktori konkurentnosti grupisani su na sledeći način: osnovni faktori, faktori efikasnosti i faktori inovacija i sofisticiranosti.

Ovogodišnji rezultati Hrvatske pokazuju poboljšanje ocene faktora makroekonomskog okruženja (60.) gde je uočen rast za 24 mesta, zdravstva i osnovnog obrazovanja (44.) sa rastom od 22 mesta, tehnološke spremnosti (43.) uz rast za 4 mesta i veličine tržišta (77) gde je rast za 1. mesto.

Švajcarska, kao prvorangirana odnosno najkonkurentnija zemlja na svetu, zadržala je vođstvo na lestvici i ove godine, a slede SAD, Singapur, Holandija, Nemačka, Hong Kong, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Finska, prenosi Index.hr.

Od zemalja sa kojima se Hrvatska poredi, napredak beleže Slovenija, Slovačka, Bugarska, Srbija, Mađarska, Crna Gora i Albanija, dok Poljska, Rumunija i Grčka beleže pad. Hrvatska i Češka ostale su na istoj poziciji.

(Telegraf.rs)