Zverstva likvidiranog albanskog bosa: Jezive priče kako je brutalno mučio devojčice da bi ih prisilio na prostituciju
Za njega su žene bila najobičnija roba, a to nije ni krio
Nekadašnji makro i jedan od glavnih bosova albanske mafije Dilaver Bojku Leku (58 ), koji je bio ubijen 14. avgusta oko 17 časova u kafani na plaži Akva blu u Strugi, nije se bavio samo "uvozom i izvozom" belog ženskog roblja, već je na najbrutalniji način prisiljavao devojke na prostituciju.
On je svojevremeno kontrolisao dva glavna ilegalna pravca za transport devojaka i žena. Jedan koji je išao iz Bugarske, a drugi iz Albanije. Oba kanala su završavala u njegovom rodnom selu Velešta kod Struge, koje je važilo za mesto sa najvećim brojem prostitutki u Makedoniji. Tamo je tada u svakom trenutku bilo od 200 do 250 žena spremnih za prodaju.
Leka je za sebe zadržavao dvadesetak najlepših, koje je nudio klijentima u svom baru "Ekspreso", a nakon par meseci rada kod njega, on ih je prodavao na Kosovo, gde je ovaj biznis bio još profitabilniji.
Za njega su žene bila najobičnija roba, a to nije ni krio. Reporterima američke TV mreže "Еn-Bi- Si", koji su u to vreme boravili u njegovim lokalima u selu Velešta i Strugi, Bojku je bez imalo samilosti rekao: "Prostitucija je u prirodi žena sa kojima radim, a ja im samo pomažem i pokušavam da ih usmerim da pronađu spas".
Mozak ove vrste organizovanog kriminala na Balkanu i u Evropi dugo je za policiju bio "neuhvatljiv", jer se uoči svake racije blagovremeno sklanjao i krio zahvaljujući informacijama koje su do njega curile iz MUP.
Šta je sve ovaj monstrum tada radio ženama, priseća se Jasminka Angelova, policijski oficir u MUP Makedonije, inače supruga policijskog generala Stojanča Angelova. Njen Fejsbuk status prenosimo u celini.
- Ubistvo ovog balkanskog makroa vratilo me je 15 godina unazad, i pred očima su mi se pojavile stotine i stotine izmučenih lica devojčica i devojaka – žrtava trgovine ljudima, mučenje i seksualno nasilje kroz koje su prolazile u struškom Velešta...
- Prisetila sam se maloletnih Rumunki, Moldavki, Ukrajinki, Ruskinja koje su mi kroz plač pričale kako su danima bile najgrublje fizički maltretirane, izgladnjivane, zatvarane. Bila im je potpuno oduzeta sloboda kretanja i komuniciranja, a noćima su najperverznije bile prisiljavane da pružaju seksualne usluge ogromnom broju klijenata – gostiju u noćnim barovima...
- Samo za godinu dana, prilikom policijskih racija pronašli smo, a potom zajedno sa još jednom koleginicom iz sektora za suzbijanje trgovine ljudima, razgovarala sam sa oko 300 stranih državljanki, pravih žrtava trgovine belim robljem. Devojčice su tretirane kao životinje i stoka za prodaju, izložene najvišem stepenu poniženja i seksualne zloupotrebe, sa ozbiljnim zdravstvenim problemima bez bilo kakvog pristupa osnovnoj medicinskoj zaštiti.
- Sećam se da je i ovaj organizovani kriminal redovno bio podpomognut od vlasti, kako u zemljama porekla, tranzita, tako i kod nas, kao krajnjoj destinaciji. Zbog involviranosti policijskih službenika u biznis njihovih "gazda", žrtve su u početku kontakata, prilikom uzimanja izjava i svedočenja, prema nama bile sumnjičave i rezervisane, i nikako nisu htele da razgovaraju sa inspektorima muškacima.
- Jedna Rumunka, svedok, koja je čvrsto stala protiv velikog balkanskog makroa, iako je danima bila zverski tučena i držana u seoskom bunaru da bi bila prinuđena na prostituciju, i čiju je izrazito dugu kosu razulareni gazda sa točkovima gazio na struškom asfaltu da bi je uplašio, ucenio i prisilio na prostituciju, jedino što je zatražila prilikom njene repatrijacije je bila osnovna zaštita i mala promena njene kose, a od države je dobila samo tortu i avionsku kartu do kuće.
- I tada nisam bila iznenađena malim zatvorskim kaznama koje je Leka dobijao od makedonskog suda, niti me je sada iznenadio njegov kraj, zaključuje Jasminka Angelova.
(D.J.)