Ni nakon četiri godine u EU, niko nas ne doživljava kao ravnopravnu članicu: Hrvati očajni, iz Ervope im stižu samo šamari!

Komisija je, tvrdi Polakaj, čak i od drugih uticajnih država članica tražila da pritiska Hrvatsku

Hrvatska je već četiri godine u Evropskoj uniji, a niko je ne doživljava kao ravnopravnu članicu, dok iz Evropske komisije stižu samo šamari.

Šamar za Hrvate: Novi izveštaj Amerikanaca upozorava na veličanje ustaštva i antisrpska osećanja u Hrvatskoj

Preporučujemo

Dopisnik Jutarnjeg i prištinske Kohe Augustin Polakaj, naime, u analizi položaja Hrvatske u EU, piše da većina zemalja članica ka zvaničnom Zagrebu gleda sa predrasudama.

- Čini se da nas svi još ne doživljavaju kao ravnopravnu članicu, čak ni Evropska komisija. Jesmo li doista toliko nespretni, neiskusni i nedovoljno angažovani da svoje stavove argumentujemo dovoljno dobro kako bismo bili uverljivi i za neke svoje postupke dobili i podršku EK - navodi autor.

Osvrnuvši se na nedavni skandal sa odlukom o naglom i višestrukom povećanju naknada za kontrolu poljoprivrednih proizvoda, i njenom naglom povlačenju, pokazao je još jednom da je Evropska komisija pre na strani hrvatskih suseda nego svoje članice, tvrdi Polakaj.

Tvrdi i da je u ovom slučaju teško reći da li je veći skandal način na koji je odluka donesena ili način i brzina kojima je ukinuta.

- Malo je reći da se Hrvatska izblamirala. Ovaj bi slučaj trebalo da otvoriti neka pitanja oko našeg pozicioniranja u EU, kao još uvek najnovije članice, ali i u regionu, s kojom smo sami insistirali da moramo i želimo imati tradicionalni protok robe, kakav smo imali i prije ulaska u Uniju - navodi se u analizi.

Postavlja i pitanje da li su ministar Tomislav Tolušić i resor na čijem je čelu bili sigurni da je ta odluka u skladu sa standardima EU.

- Ako jesu zašto su je tako brzo povukli. Ako nisu, zašto su je usvojili - pita Jutarnji.

Pitanje je, navodi se dalje, jesu li pre toga imali konsultacije sa EK i ako jesu, jesu li od njih dobili podršku za meru koju su doneli.

- Ako jesu, zašto Komisija takvu podršku nije javno iskazala kako bi zaštitila svoju državu članicu od odmazde kojom su pretili susedi orkestrirani iz Srbije i Bosne i Hercegovine. To što ih Kosovo i Albanija nisu podržali samo je zbog toga što nisu hteli u bilo čemu biti na strani Srbije protiv Hrvatske, pa čak i ako je Hrvatska u krivu - tvrdi autor u analizi.

Autor pritom dovodi u pitanje stručnost službenika Ministarstva poljoprivrede, diplomate i predstavnike u Briselu, ukoliko su, kako kaže, oni uveravali Tolušića da Hrvatska ima pravo na takvu meru, i da joj to dozvoljava članstvo u EU, a da pritom nisu obezbedili podršku Brisela.

Polakaj podseća da je i pre bilo slučajeva u kojima je bilo očito da Komisija umesto na stranu svoje članice staje na stranu treće države, makar ona bila i kandidat za članstvo.

U Evropskoj komisiji bili su besni kada je Hrvatska blokirala Srbiji otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu i ljudskim pravima, podseća takođe i dodaje da uopšte nisu bili spremni da slušaju hrvatske argumente, već su kao svoje smatrali argumente koje je pripremila Srbija.

- Kada smo to otkrili, u Evropskoj komisiji su pokušali najpre to da negiruju, a posle su se i pravdali da je to samo ''radni neformalni dokument''.

Ističe da je u takvoj atmosferi, umesto prema Beogradu, pritisak Evropske komisije bio je usmeren prema Zagrebu.

Komisija je, tvrdi Polakaj, čak i od drugih uticajnih država članica tražila da pritiska Hrvatsku, pa je tako “Srbija otvorila poglavlje o pravosuđu, a Hrvatska uspela samo delimično da nametne neka merila kako bi zaštitila svoje interese i stavove”.

- Ali, barem zasad, Srbija nije učinila ništa u pravcu povlačenja spornog zakona o jurisdikciji za suđenje za ratne zločine kojima je dala ulogu ''regionalnog Haga'' - navodi Polakaj.

On kaže da u EK i dalje govore da Srbija ima zakon kakav imaju i mnoge druge države članice Evropske unije.

Ne žele, tvrdi, da shvate da je namera Srbije da taj zakon koristi u političke svrhe kako bi ucenjivala susede, a ne da se zauzima za pravdu u svetu.

- Zato postoje brojni slučajevi da Srbija diže optužnice i objavljuje međunarodne poternice za nekim političarima iz susednih država, kao što je bio slučaj s Ejupom Ganićem iz BiH i Ramušem Haradinajem s Kosova - piše Polakaj, inače, dopisnik iz Brisela i prištinske Kohe.

Tumači i da je Evropska komisija “opalila šamar” Hrvatskoj kada je menjala zakon o sprovođenju evropskog naloga za hapšenje u “slučaju Perković”.

O tome, smatra, ne treba ni govoriti.

- Šamar smo od Evropske komisije dobili i oko stava prema odluci arbitražnog suda o granici sa Slovenijom. Ne samo da je Komisija u potpunosti stala na stranu Slovenije i imala potpuno identično tumačenje odluke arbitara, pa i koristila sličan rečnik kao i slovenačka vlada, nego niko u Briselu nije hteo ni da čuje naše argumente - naveo je Polakaj za Jutarnji.

Autor konstatuje da je očito da neke svoje odluke Hrvatska nije dovoljno uspešno argumentovala partnerima u EU pa se, kako kaže, sama dovela u poziciju da mora da odustane od nekih od njih.

(Telegraf.rs/Tanjug)