Vesna i njen autistični sin žive sa samo 70 evra mesečno: Često ostanu i bez hleba

Žive u malom stanu sa 70 evra socijalne pomoći

Iz stana u skopskom naselju Novo Lisiče u Makedoniji svakodnevno se čuju krici 12-godišnjeg Kristijana. Njih razume jedino njegova majka Vesna Sazdovska ( 51 ). Po intenzitetu krikova i čudnih zvukova njenog deteta bolesnog od autizma i epilepsije, ona tačno zna kada je gladan, kada žedan, kada je raspoložen zadovoljan, a kada tužan i nesrećan.

Stavljena tačka na veliki slučaj u Makedoniji: Pedofil koji je silovao dete poznate glumice dobio 12 godina zatvora

To je svakodnevica ovog dečaka i njegove samohrane majke, koja se neprestano pita da li će narednog dana moći da nahrani svoje dete, da mu kupi nepohodne lekove i promeni pelene.

Oni žive sa 4.300 denara ( 70 evra ) socijalne pomoći u malom stanu, za koji kiruju i komunalije plaćanju njeni rođaci. Oni joj, kad koliko imaju, daju neki denar i za hranu, ali pitanje je do kada će moći da joj pomažu.

- Ni rodbina više nije u situaciji da nam pomaže, pa često nemamo dovoljno novca za hranu. Od 4.300 denara socijalne pomoći, više od pola dajem za lekove. Kristijan ima autizam i epilepsiju i svakodnevno mora da pije puno lekova. Iako je većina lekova na pozitivnoj listi, neke, pogotovo one za epilepsiju, moram da kupujem. Tu su i izdaci za pelene, a sa ostatkom treba da živimo. Kako, ni sama više ne znam - rekla nam je u telefonskom razgovoru Vesna Sazdovska, majka malog Kristijana, koga je rodila u 40-toj godini.

Kristijan ne ume da govori. Sa majkom se sporazumeva ispuštajući čudne zvuke, koji više liče na krike. Kada god ga čuje, majci se slama srce od bola i tuge, ali uvek tačno zna šta želi.

- Muke su to teške. Nemamo dovoljno para za hranu. On je dete sa autizmom i trebala bih da izbegavam da mu dajem hranu sa glutenom, ali nisam u situaciji, jer za takvu hranu treba dosta para. Prinuđen je da jede ono što imamo, jaja i slično - rekla nam je Vesna.

Nju i njenog sina Kristijana posetila je i ekipa skopke televizije Kanal 5. Njima je Vesna rekla da tokom školske godine sina vodi u Zavod za rehabilitaciju u naselju Topansko Pole. Dok je Kristijan tamo, ona bi za to vreme mogla da radi, ali postoji mali problem.

- Ne biram posao. Mogla bi da radim sve i svašta, svaki dan, ali samo od 9 do 17 časova, osim vikendom i leti, jer tada Zavod ne radi, a Kristijana tada nemam gde da ostavim. Takav posao se teško nalazi, celo leto sam u potrazi - rekla nam je Vesna.

Osim blagog lica majke, Kristijan je retko u mogućnosti da vidi drugu osobu. U komšiluku nema drugova, a u Zavodu za rehabilitaciju ima dece, ali su tamo deca sa različitim bolestima i posebnim potrebama, pa je i druženje teže.

San ove male porodice je da majka nađe stalni posao kako bi imala dovoljno para za hranu i lekove za sina, i da bi sama jednoga dana mogla da plaća kiriju za stan i komunalije, a ne da večito bude na teretu rođacima.

Pogledajte video: 

(D.J)