ALIJIN PAKT SA ĐAVOLOM: 11 činjenica o bosanskim mudžahedinima koje niste znali (VIDEO)
13. avgusta 1993. godine bošnjačko rukovodstvo je zvanično formiralo jedinicu "El Mudžahid". Njeni pripadnici su uglavnom dolazili iz Severne Afrike i Bliskog istoka, ali bilo je među njima i britanskih Pakistanaca. Tačan broj je predmet spora, kao i njihova efikasnost i doprinos
Bosanski mudžahedini su bili mahom strani borci koji su se tokom rata 1992-95. borili na strani Bošnjaka.
Njihov cilj nije bio samo odbrana muslimana, već i ubijanje nevernika i širenje islama, ponajviše među samim Bošnjacima koji su tada bili uglavnom sekulirazovani, nakon skoro pet decenija vladavine Saveza komunista.
Evo nekih malo poznatih činjenica o njima.
1. Mudžahedini su u Bosnu i Hercegovinu počeli da pristižu već u drugoj polovini 1992. godine, dakle odmah na početku rata, i to uglavnom iz Severne Afrike i Bliskog istoka.
2. Premda su muslimani iz drugih delova sveta bili retkost u BiH, bilo je među njima i oko 200 Britanaca pakistanskog porekla koji su obučeni u Pakistanu od strane grupe Harkat Al Anzar.
3. Iako je njihov tačan broj predmet spora, veruje se da je išao i do 4.000 boraca, a možda i do 6.000.
4. Datum 13. avgust 1993. godine je prekretnica u delovanju mudžahedina u Bosni pošto je tog dana bošnjačko rukovodstvo (koje se ostatku sveta predstavljalo kao jedina legitimna vlast u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, time stvarajući iluziju da su Srbi i Hrvati agresori i došljaci) zvanično formiralo jedinicu "El Mudžahid" kako bi te strane borce što bolje iskoristili za borbena dejstva.
5. Ričard Holbruk je u jednom intervjuu dao ustvrditi da "Bošnjaci ne bi preživeli da nije bilo mudžahedina", mada je te 2001. godine u istom intervjuu priznao da je njihov dolazak bio "pakt sa đavolom". Za razliku od Holbruka, većina stručnjaka dovodi u pitanje i njihovu efikasnost i njihov doprinos.
6. Po činu najviši Hrvat u Armiji BiH tokom rata, general Stjepan Šiber, izjavio je nakon okončanja tog bezumnog i besmislenog konflikta, da je Franjo Tuđman odigrao ključnu ulogu u dolasku mudžahedina i to da bi opravdao učešće Hrvatske u ratu u Bosni. I zaista, mudžahedini su u BiH stizali preko Splita i Zagreba i bez ikakvih problema prelazili preko teritorija pod kontrolom hrvatskih nacionalista, barem dok nisu počeli da čine zverstva nad hrvatskim civilima.
7. Iako su Bošnjaci dominantno suniti, najveću pomoć tokom rata dobili su od šiitskog Irana: oko dve trećine celokupnog naoružanja i municije ova im je zemlja poslala. Takođe, slala im je i pomoć u borcima, nekoliko stotina pripadnika Iranske revolucionarne garde je pomagalo Izetbegovićevoj vladi, a bili su prisutni i militanti iz Hezbolaha. Svi šiiti su se povukli nakon rata.
8. Uprkos brojnim zločinima koje je ova jedinica počinila i nad srpskim i nad hrvatskim življem skoro proporcionalno podjednako, ne postoji ni jedna jedina optužnica protiv njih. Jedini stranac koji je osuđen je Šveđanin koji se borio na strani Hrvata.
9. Mudžahedini su bili toliko veliki problem da je po Dejtonskom sporazumu - čija je dvadeseta godišnjica obeležena 21. novembra ove godine - bilo izričito određeno da oni moraju da napuste teritoriju Bosne i Hercegovine.
KRVAVI USPON DŽIHADA: Bomba detonirana 18. aprila 1983. u 13:03h u Bejrutu još uvek odjekuje (FOTO)
10. 200-400 sunitskih mudžahedina - kojima je Izetbegović zbog zasluga dao državljanstva - ostalo je u Bosni i Hercegovini i nakon rata uprkos Dejtonu, ne računajući same Bošnjake koje su ovi došljaci radikalizovali i koji su se takođe priključivali jedinici "El Mudžahid". Mnogi su i dalje ovde, poženili su se, a njihova deca danas mašu zastavama Islamske države. Mnogi od njih su učestvovali, na ovaj ili onaj način, u svim terorističkim napadima od 11. septembra pa na ovamo.
11. "Najlegendarniji" (čitaj: najveći zlikovci) borci iz redova odreda "El Mudžahid" su bili Abdelkader Mohtari, Fateh Kamel i Karim Said Atmani; sva trojica su bili severnoafričkog porekla.
(O. Š.)