ISPOVEST ČASNE SESTRE: Volim da se kupam u bikiniju na moru, ponekad idem na fudbalske utakmice!

Vreme čitanja: oko 4 min.

Jedna mlada istraživačica bavila se otkrivanjem u kojoj meri je časnim sestrama u Hrvatskoj dozvoljeno da idu na plažu, da gledaju utakmice i pričaju o menstruaciji? Evo kakve je rezultate dobila!

Uvek postoje ona škakljiva pitanja o časnim sestrama poput onih da li im je dozvoljeno da idu na utakmice, imaju li pravo na godišnji odmor, u kakvim se kostimima kupaju i da li uopšte idu na plažu, svađaju li se sa drugim sestrama u samostanu i razgovaraju li o menstrualnim tegobama međusobno.

Na ova pitanja odgovore je dala hrvatska 26-ogodišnja magistarka sociologije, etnologije i kulturne antropologije, Marija Lozo, istražujući svakodnevnicu časnih sestara u četiri različita samostana u Hrvatskoj, za potrebe svog magistarskog rada koji je odbranila na odseku socijologije Sveučilišta u Zadru. Marija je pored ovih istraživala i zašto su se ove sestre uopšte odazvale ovom pozivu, o ženskom telu te o rodnim ulogama odnosno hijerarhiji u samostanu.

Ono što je ovu devojku podstaklo na ovakvo istraživanje bilo je jedno slučajno otkriće da se i časne sestre znaju šaliti.

– Šetajući jednog vrućeg letnog dana prepunim Stradunom, prijateljice i ja našle smo se u blizini dve časne sestre koje su stajale pokraj nekog izloga. Prema njima je trčala treća koja im je rekla:

- Jedva sam vas prepoznala - pa su se sve tri dobro nasmejale. I ja skupa s njima. U tom sam trenutku pomislila: “I znaju da se šale”. Prijateno me je šokiralo to saznanje da ne znam skoro ništa o njihovom životu, pa sam taj događaj smatrala dobrim podsticajem da učinim nešto u tom pogledu - otkrila je Marija za Slobodnu  Dalmaciju.

Imena časnih sestara su izmišljena u ovom članku kako bi se zaštitila njihova privatnost.

– Ni jedna sestra nije govorila o nekom posebnom trenutku “prosvetljenja”, nego su sve poziv opisale kao želju i proces koji se u njima odvijao mnogo prie nego što su ga prihvatile. Zanimljivo je da je sestra Klara kao simptom shvatanja i prihvatanja poziva spomenula prestanak čitanja ljubavnih romana – objasnila je Lozo, uz napomenu kako su se prihvatanjem poziva ove žene uglavnom suočile s neodobravanjem okoline.

GODIŠNJI ODMORI

Time se ukazuje na to da je pogrešan stav o odlasku u samostan kao u beg od siromaštva,a istražiteljka iznosi i interesantan podatak da je jednu časnu sestru čak i njen stric, inače sveštenik, dugo odvraćao od tog poziva.

– Sa sestrama koje pripadaju aktivnim redovima razgovarala sam tako o godišnjem odmoru, na koji imaju pravo po mesec dana svake godine. Svaka ga koristi na različit način, ali sve to rade najčešće leti, jer su mnoge od njih zaposlene u obrazovnim ustanovama.

Tada mogu ići na more i kupati se, bilo u jednodelnom bilo u dvodelnom kupaćem kostimu, a plaže na koje idu biraju same, zavisi da li im nelagodno kupati se na plažama na kojima ima njima poznatih ljudi ili ne. Sestra Franka i sestra Vinka su, na prijer, rekle da im to ne predstavlja problem jer vole druženja.

Sestra Franka govorila je i o odlasku na razna kulturna i sportska događanja, pa se dotakla i teme hrvatskog fudbala, pa je rekla da redovno ide na fudbalske utakmice, no Hajduk je, kaže, više ne zanima zbog lošeg kvaliteta – otkrila je Lozo.

BRIGA O HIGIJENI

Ipak, postoji neki "kućni red" koji moraju da poštuju sve časne sestre.

– Sestra Klarisa rekla mi je da joj je izlazak dopušten samo u slučaju glasanja na izborima, u slučaju dolaska pape, teže bolesti i pogreba roditelja. Međutim, prema nezinu priznanju, sestre najčešće biraju opciju ostanka u samostanima u svim tim situacijama, pa čak i u slučaju pogreba roditelja jer smatraju da je njihova molitva s drugim časnim sestrama vredna i da zbog toga nema potrebe za izlaskom – ispričala je ona.

Odlazak u časne sestre, svi već znaju, znači odricanje od seksualnosti i seksualnih odnosa, no to nužno ne znači i prezir prema telu ili njegovo zanemarivanje. Tako su i ove ispitanice Mariji bez ikakvog ustručavanja govorile o menstruaciji i popratnim tegobama.

– Otvoreni razgovor o menstruaciji jako je važan ako se radi o zajednici sa strogim dnevnim redom, jer ponekad te tegobe utiču na prekide dnevnog reda. Međutim, s obzirom na starosne razlike, ne razgovaraju međusobno sve sestre o toj temi, ali se ipak o tome govori, posebno u fazi prelaza u menopauzu, kad se znaju šaliti da je neka sestra “u klimaksu” te da stoga treba zanemariti njenu nervozu.

Marija je otkrila da se sestre naravno znaju i posvađati, ali da konflikte smatraju normalnim i prirodnim. Takođe, ova naučnica je otkrila i da časnim sestrama zasijaju oči kada se pomene Bog.

Može se reći da je život ovih časnih sestara u mnogome nalik na život običnih ljudi u nekoj minimalnoj meri, naravno s mnogo više odricanja, a takođe, one dobijaju i neki minimalan džeparac

(Telegraf.rs / Jutarnji.rs)