Pala prva ostavka zbog izbora, ali u Italiji: Zašto srpski političari izbegavaju odgovornost i ko treba da ode?

Ispod cenzusa na izborima u Beogradu je ostalo 20 lista. Nijedan od lidera tih lista nije ni pomislio da podnese ostavku

Predsednik italijanske Demokratske partije Mateo Renci odlučio je da podnese ostavku na tu funkciju posle lošeg rezultata te stranke na parlamentarnim izborima u Italiji. Odluku je saopštio ni 24 sata posle izbora. S druge strane, u Srbiji teče drugi dan posle izbora u Beogradu. Na tim izborima 20 lista je ostalo ispod cenzusa, na kojima je 8 parlamentarnih stranaka. Ipak, taj izborni debakl je rezultirao sa NULA ostavki stranačakih lidera. Zašto srpski političari izbegavaju ličnu odgovornost?

EKSKLUZIVNO: Vučić osvojio čak i Šapićev Novi Beograd. Ovo su rezultati po beogradskim opštinama, SNS nije pobedio u samo dve

Preporučujemo

Prvi put od uvođenja višestranačja Demokratska stranka je ostala ispod cenzusa. Ovaj neuspeh je utoliko veći ukoliko se zna da je na izborima u Beogradu nastupila u koaliciji sa SDS, Novom strankom i ZEP-om.

Kakav je ovo debakl govore i podaci. Pre šest godina demokrate su u prestonici dobili podršku 295.833 birača, a u nedelju tek nešto više od 18.000.

Predsednik DS i kandidat za gradonačelnika Dragan Šutanovac izjavio je da je ta koalicija ostvarila loš rezultat na beogradskim izborima, ali da će iz toga izvući pouke.

O ličnoj odgovornosti i ostavci nije bilo reči. Već je potražio opravdanje, pripisavši loš rezultat finansijski najskromnijoj kampanji u odnosu na one koji su trenutno po rezultatima ispred te stranke, ali i da nisu dobro iskomunicirali sa biračima.

Međutim, očigledno je loša komunikacija i unutar DS. O tome govore stranački funkcioneri na Tviteru. Branimir Kuzmanović se obratio Balši Božoviću i konstatovao da se DS u vreme otkako je Božović na čelu Gradskog odbora spustio sa 20 odsto na 2,9 odsto podrške.

Svestan debakla je i Goran Ješić.

Na sve ovo Šutanovac i dalje ćuti. Njegov recept su preuzeli i lideri SDS i Nove, Boris Tadić i Zoran Živković, takođe parlamentarnih stranaka. To što su ostali ispod cenzusa zajedno sa demokratama, za njih nije razlog za odlazak sa političke scene.

Živković se u međuvremenu bavi citiranjem Bertolda Breha.

Ni lideri najneočekivanije kolacije Dosta je bilo i Dveri ne vide svoju odgovornost u izbornom debaklu. Pre dve godine samo za DJB je na parlamentarnim izborima u Beogradu glasalo 93.644 građana, dok su u nedelju ova dva pokreta osvojila skoro tri puta manje, odnosno oko 32.000 glasova.

Saša Radulović, sudeći po njegovom Tviter nalogu, čeka i dalje uvid u izborni materijal, dok se Boško Obradović okreće alternativi i rezervnoj fotelji.

Njegov nekadašnji koalicioni partner Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, kaže da je rezultat te stranke ostvaren na beogradskim izborima mera novog DSS-a u ovom trenutku, te da sebe smatra lično odgovornim za nezadovoljavajući rezultat.

Ipak, ostavku ne pominje.

Ne pominje je ni njegov prezimenjak, Čedomir - lider LDP, koja je poput pomenutog DSS takođe parlamentarna partija. To što je njegova stranka osvojila manje glasova od Ruske stranke, takođe nije dovoljno da ode sa njenog čela i zaista ustupi mesto novim licima, što je bio slogan u kampanji.

Ni predsednik SRS Vojislav Šešelj ne razmišlja o ostavci, iako su radikali na izborima u Beogradu, kako je rekao, poraženi.

- Razmišljamo o političkoj odgovornosti, a o podnošenju ostavke nisam razmišljao, niti ću razmišljati, jer sam odlučio da živim još 20 godina i da se do poslednjeg daha bavim politikom, jer to je moja sudbina - rekao je Šešelj.

Iako je lista koju je podržao osvojila 30 odsto manje glasova u odnosu na prvoplasiranu listu "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd!", ni Saša Janković ne pomišlja da odstupi, iako je lider PSG u junu prošle godine rekao da će za poraz protiv Vučića u Beogradu biti odgovoran samo on lično.

Na to ga je podsetio akademik Dušan Teodorović, jedan od osnivača Pokreta slobodnih građana, koji je kasnije napustio taj pokret.

Ono što se dogodilo u Italiji je primer koji u Srbiji sigurno neće slediti, kaže za Telegraf.rs, politikolog Vladimir Goati.

- Vox populi, vox dei, odnosno "glas naroda je glas Boga" ovde to nije slučaj, kao u Italiji. To nije čudno, jer ovde ljudi stvaraju materijalnu egzistenciju kao lideri stranaka - ukazao je Goati.

On je podsetio na teoriju Roberta Mihelsa o oligarhiji, koju ne može da smeni demokratska svest.

- Ona je kod nas više na snazi, nego u nekim drugim zemljama. Pretpostavljam da će ti stranački lideri naći neke izgovore. Tačno je da nisu idealni izborni zakoni, ali nisu ni u jednoj zemlji. Pozvaće se na meteorološke uslove ili drugi bilo koji argument. Krug ljudi oko njih će slediti tu argumentaciju, da bi oni zadržali vlast na štetu vlastitih stranaka - rekao nam je Goati.

Prema njegovim rečima, niko neće snositi odgovornost za izborni neuspeh, bez obzira što im rejtinzi partija padaju sve više.

- Mnogi lideri partija su na položaju još iz devedestih godina prošlog veka ili sa početka dvehiljaditih, iako im partije umiru, baš zbog toga što oni opstaju na njihovom čelu - napomenuo je Goati i zaključio da se radi o starim, neuspešnim, stranačkim aktivistima.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)