"Pogodio me gde sam najslabija, pregazio kao tenk": Jeleni kovid okrenuo svet naopako, skuplja pare za lečenje

Mlada majka u 34. godini pošla na dijalizu, pomoć pristiže sporo

Tridesetpetogodišnja Jelena Veljković, majka dvojice dečaka, od maja prošle godine je na dijalizi, a od aprila ove korisnik je humanitarne fondacije. Dosad je prikupila trećinu novca potrebnu za transplantaciju bubrega u inostranstvu.

"Bilo je tu raznih organizacija, neki su ljudi pravili skupove za mene. Negde je prolazilo odlično, negde slabije. Nekad stane. Kada je bio dan donorstva, krenula sam da gostujem, baš sam bila aktivna. Ali čim to prođe, nekako i uplate stanu. Ima nas previše, nažalost. Ne mogu ljudi da obrate pažnju samo na mene. Ako je neko dete u pitanju, još ako je neka teža bolest... To je logično, i ja bih prva tako. Usredsrede se na to", kaže u razgovoru za Telegraf.rs, poizdalje posmatrajući situaciju u kojoj se našla.

Preporučujemo

Kao da je reč o nekom drugom, s mirom prihvata činjenicu da je za osam meseci prešla tek treći deo puta. Zna ona i koji su rizici čekanja. Dok se dijalizira svakog trećeg dana po četiri sata, drugi joj organi slabe.

"Nekad budem odlično, mogu da imam i aktivnosti potom. A nekad, kao juče što je bilo, nisam ni za šta, samo za krevet. To tako mora", kaže kroz osmeh, kao da vedrina u glasu poništava patnju.

Iako joj "dodeljene karte" nisu "legle", odlučila je da se bori. U kontaktu sa drugim pacijentima, već transplantiranim u inostranstvu, odlučila je da počne da prikuplja pomoć. To je bio korak na koji se teško odlučila.

"Poznanik mi je predložio da postanem član Fondacije 'Budi human'. Ja sam inače već par godina u toj grupi, pomagala sam te licitacije kad god sam mogla. Nikad mi nije palo na pamet da ću ja biti korisnik. Bilo me sramota da tražim novac od drugih. Na njegov nagovor krenem. Raspitam se po izlasku iz bolnice šta treba i pomislim: 'Što da ne probam?' Ja znam da sam samo jedna od mnogih, ali neko će da čuje, pa će da pomogne. Nadam se", navodi nam kako su se misli jedna drugoj suprotstavljale i kako je ipak prelomila.

Jelena ima još jednu mogućnost, koja se zapravo još uvek nije otvorila. Pre godinu dana pokrenuto je stavljanje na listu za transplantaciju u Srbiji. U slučaju da dobije poziv za transplantaciji u zemlji, zna i šta će biti sa novcem koji se prikupljao.

"Ja ću iskoristiti priliku koja mi se prva ukaže, jer mi je najbitnije da što pre dobijem novi bubreg. Što sam duže na dijalizi i drugi mi organi slabe. Što se tiče novca, ja nemam prava da iz Fondacije podižem novac sama; taj novac može samo da se prebaci na račun drugog korisnika ili da se uplati klinici.

Ako se desi da ovde dobijem bubreg, to bih iskreno i volela najviše, da se ne maltretiram da putujem za inostranstvo. Dva sata do Beograda autobusom, pa mi ne bude dobro, kamoli preko granice. To bi bilo najbolje kada bi se desilo, a ja bih sav skupljeni novac onda prosledila nekome ili ga podelila na više računa. Opet je to humano", objašnjava.

Detinjstvo prošlo u lečenju ešerihije

Prepričava nam i kako su prolazile godine - od detinjstva do današnjih dana - i kako ju je bolest opet zatekla nespremnu. Iako su se prvi znaci pojavili u četvrtoj godini, kada se prvi put odvojila od roditelja da bi bila na bolničkom lečenju, bilo je rano da se pretpostavi da će je taj slučaj dovesti do dijalize.

"Celo mi je detinjstvo, čini mi se, prošlo u lečenju ešerihije."

Narednog puta, koji pamti kao najgori u detinjstvu, sa 12. godina rađena joj je i biopsija. Tada je ustanovljeno da je bolest nasledna.

Potom je imala poneku infekciju, ali ništa nalik tadašnjoj.

"Nisam bila potpuno zdrava od tada, ali nisam bila ni sa tolikim problemima. Posle sam se udala mlada. Starijeg sina rodim potpuno normalno. Drugo dete sam rodila 2016. sa 29 godina. Par meseci potom krenu strahovite migrene, da bukvalno ne mogu glavu da dignem, da ne mogu na posao. Proverim pritisak, skoči i na 190. Krvna slika mi je bila loša. Malo, malo, pa sam odlazila u Hitnu i primala infuziju.

Onda sam 2021. dobila kovid. Kao tenk da me je pregazio, nisam mogla da ustanem iz kreveta. Znala sam da će me pogoditi gde sam najslabija. Očekivala sam da će nalazi da budu još gori, ali nisam očekivala toliko. Već sledeće godine sam morala da krenem na dijalizu", kaže navodeći da je tada imala tek 34.

Ono što ju je potpuno porazilo jeste što je imala primer svoje majke, ali na njemu nije mogla da se uči.

"Meni je mama na dijalizi, ali tek od 50. godine. Pritom, tri je porođaja imala, nije vodila računa o sebi nimalo. Tek u 50. dođe do tog stadijuma. Da se čuvala, ne bi ni tad. Meni je bilo nelogično da ja tako mlada počnem, verovala sam da neće tako brzo", kaže govoreći da je kasnije shvatila da su i lekari delili njenu nadu da se oporavi, ali da je odugovlačenje bilo pogrešno.

"Onda sam morala da pristanem na to ako hoću da živim."

Jelena je odlučna da živi, a kako bismo joj pomogli potrebno je učiniti sledeće:

Upiši 1484 i pošalji SMS na 3030

Uplati na račune:

Dinarski račun: 160-6000001670675-14

Devizni račun: 160-6000001671148-50

IBAN: RS35160600000167114850

SWIFT7BIC: DBDBRSBG

(Telegraf.rs)