Mali Mitrovići fudbal igraju izduvanom loptom, vole Mitrogola, a maštaju o špagetama, patikama i svojoj sobi
Trošna kuća u kojoj živi srpska porodica Mitrović stara je 80 godina, a jedino što ovoj porodici ne manjka je dečjih osmeha
Selo Sopot u Makedoniji. Trošna kuća u kojoj živi srpska porodica Mitrović stara je 80 godina, ali ni to što zimi prokišnjava, što se osete vlaga i buđ, što se četvoro mališana kupaju u koritu i fudbal igraju probušenom loptom, ne smeta da budu nasmejani i veruju u svoje snove.
"Želimo da postanemo fudbaleri", jednoglasni su braća Aleksandar i Nemanja Mitrović.
Preporučujemo
Živi na suvom hlebu, u kući kroz čiji krov gleda u nebo: Srbijo pomozi deda Dragiši!
Preležao je koronu, pa prestao da hoda, govori, žvaće: Kosta (3) je jedini na svetu sa ovom genskom mutacijom
"Ko će dati gol Mitrogol...", pevuši maleni Nemanja koji kaže da mu je omiljeni igrač Nemanja Radonjić, a njegovom bratu, imenjak, Aleksandar Mitrović.
"Voleli bi da vidimo Marakanu, upoznamo se sa Mitrovićem i Radonjićem i dobijemo od njih autograme", kažu braća.
A da je ovo prava fudbalska porodica potvrđuje i starija sestra Aleksandra koja takođe najviše voli da igra fudbal sa braćom.
A da li je veći problem to što žive u teškim uslovima i nemaštini ili izolovanost u čisto albanskom selu u Makedoniji upitno je, ali jedno je sigurno da ni mesto, ni objekat u kojem žive ne ulivaju ni minimum sigurnosti ovoj deci.
Iako braća jednoglasno kažu da im je najpotrebnija lopta, Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" poziva sve da pomognu da se za ovu usamljenu dečicu obezbedi nova kuća.
"U ovom selu ima samo dve srpske kuće, ovde su većinom albanske familije. Ne zna se sutra šta će da bude. Kuća je stra 80 godina, čovek mi je dao da je održavam. Deca mi daju snagu da se izborim u ovim teškim vremenima. Oni su moja budućnost, sreća i radost. Neko kaže šta ti je trebalo četvoro dece, ali ima neko ko ima sve ali nema decu, pa džaba mu to sve", priča otac Miroslav Mitrović koji kaže da je 30 godina na birou.
"Nikao da nađem posao. Čuvam krave i koze, da bi mogao da preživim i školujem decu. Da otac nema penziju, ne bi mogao da opstanem. Ne znam kako preguramo mesec, sve na silu".
Majka Nadica kaže da deci nedostaje hrana, obuća, odeća, ali i sve ostalo.
"Pričaju kako drugari imaju patike, a oni ni odeću. Dok druga deca nose dobru užinu, ja mesim kiflice pa to ponesu, samo kiflice".
Ni drugari im ne dolaze kući, zato i ne čudi što Aleksandra kaže da bi volela kad poraste da živi u Beogradu.
"Sada bi volela da živim tamo gde je škola, jer tamo imam drugara. Ovde nam ne dolaze, ovo je stara kuća i nema skim da se družimo ovde", kaže Aleksandra, dok mlađa Danijela priznaje da nema drugarica.
"Iskreno, nemam drugarice, igram se samo kada mi neko priđe u parku", priča Danijela koja kaže da voli da tati pomaže da unosi drva, a mami kada pre sudove i čisti kuću.
Omiljeno jelo su joj špagete, ali kaže ne jede ih često. Aleksandra najviše voli kada mama spremi pasulj, a mali Nemanja kiselo mleko.
"Ipak, najviše bi volela kada bi dobila svoju sobu i da ona bude roze i ljubičaste boje", kaže Danijela.
Svi oni koji mogu da pomognu da Aleksandra, Aleksandar, Danijela i Nemanja, dobiji bolje uslove za život, to mogu učiniti preko Humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" OVDE se mogu pronaći svi uslovi za doniranje iz raznih krajeva sveta!
Za Srbiju:
SMS na 7763 (200 dinara)
Račun: 160-279491-713.
Pomoć se može uputiti i iz Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore, Amerike, Kanade, Nemačke, Australije, Švajcarske, Austrije, Švedske, Norveške. Za sve detalje moguće je kontaktirati Fejsbuk grupu Srbi za Srbe i dobiti tačne instrukcije za način na koji se može pomoći.
(Telegraf.rs)