"Volela bih da drugari vide da i ja imam mamu": Danijela je već 13 godina u budnoj komi, ćerkica pati u tišini

Požrtvovanost, istrajnost i upornost Danijeline majke Vesne mogli bi se meriti sa fantastikom. Njene čarobne ruke nisu malaksale čak ni nakon 11 operacija koje je sama preživela za 13 godina Danijeline borbe

Prošlo je dugih 13 godina, a ona i dalje ne priča i ne hoda. Nakon porođaja sepsa je zavladala njenim telom i ona je doživela kliniču smrt. Vratila se u život, ali ne onakva kakva je bila. Slučaj Danijele Kovačević (31) bio je izazov za doktore uz inostranstva, a ona ni danas ne jenjava u borbi koja traje više od decenije.

Požrtvovanost, istrajnost i upornost Danijeline majke Vesne mogli bi se meriti sa fantastikom. Njene čarobne ruke nisu malaksale čak ni nakon 11 operacija koje je sama preživela za 13 godina Danijeline borbe. Podiže i vaspitava i Danijelinu ćerku, a svoju unuku. Za Telegraf.rs Vesna je govorila o Danijelinom trenutnom stanju i daljim planovima u njenom oporavku.

Preporučujemo

- Kada je došla u Nemačku pre šest godina bila je pravi izazov jer je bila polu-živa. Imala je 32 kilograma, bez ikakve volje, pokreta i funkcija, samo je ležala. Od mnogih koje smo tada kontaktirali oni su jedini imali stav "Da, mi ćemo je primiti". Njeno stanje je trajalo već izvestan broj godina, ali oni se inače bave takvim pacijentima. Trebale su nam godine da prikupimo iznos koji je dovoljan za odlazak u kliniku u Nemačkoj. Tada je bilo već šest godina od kako se se sve to desilo i očekivali su da će biti u lošem stanju, ali nisu očekivali da Danijela nema nijednu sondu, da se hrani na usta i da nema nijednu ranu na telu - priča Vesna.

Kako ističe Danijela je ostvarila veliki napredak u Nemačkoj, a sa klinike se vratila viša šest centimetara i šest kilograma teža što, kako kaže, pokazuje da metabolički proces nije stao.

- Hodanje u lokomatu nauči pacijenta da funkcije pokrenute tamo negde u mozgu, izvrši telesno. Terapijama u Nemačkoj postiglo se nešto što se nije očekivalo. Posle skoro mesec dana Danijela je stajala na nogama naslonjena na krevet. Pokazala je veliku volju. Nakon tri meseca oni su Danijelu digli na noge. Počela je da sedi u kolicima, da se hrani sedeći, što pre toga nije bilo moguće. Glava joj uopšte nije padala, a čak nije imala potrebu ni da je nasloni na kolica. Oni su na sve to obraćali pažnju jer su to veoma bitne stvari sa neurološkog aspekta kako bi ocenili šta mogu dalje i koliko je to dopustivo u Danijelinom slučaju - priča ova hrabra majka.

Naglašava da se profesionalnost Nemačkih doktora sa klinike ogleda i u tome što sprave za vežbanje, kako kaže, prave čak i od daske za peglanje.

- Znaju da ono što im je u okruženju iskoriste kao sprave za takve pacijente jer su vrhunski stručnjaci - dodaje.

Nakon dolaska iz Nemačke brigu o Danijeli preuzela je terapeutkinja, a novac koji je ostao preusmerili su na terapije u kućnim uslovima kao i pomagala koja su bila dostupna.

- Terapeutkinja je dala sve od sebe i Danijelu jako dugo održala u ovom stanju. Kada više nije bilo novca ja sam preuzela na sebe sve ono čemu me ona podučila koliko je u mojoj moći. Danijela je veoma nemirna u smislu funkcionalna. Mi smo kod kuće morali da napravimo krevet sa dosta dubokom ogradicom pa smo na tu navarili još jednu koju ja skidam i vraćam po potrebi jer se ona penje na kolena pa kada se popne njoj ogradica dođe do vrata i ja tada ne brinem o tome da ona može da ispadne - priča Vesna.

Kako kaže i sama je vrlo bolesna što joj otežava brigu o ćerki, a za trinaest godina operisana je čak 11 puta.

Danijelina borba danas

Danijela je, kako priča Vesna, trenutno na listi čekanja u Nemačkoj, ali prvi i osnovni problem koji treba da se reši je kamen u žuči koji joj stvara bolove.

- Ona trenutno ima problem sa kamenom u žuči i to se prvo mora rešiti jer sa tim ne može nigde da krene. Olakšavajuća okolnost je što je on toliko veliki da ne može da se zaglavi u kanal. Rešavanje ovog problema je prvo i osnovno - kaže Vesna.

Kako kaže bile su i kod jednog vrhunskog neurologa u Zagrebu jer su trenutno najopremljeniji centri za rehabilitaciju u Splitu, Dubrovniku i Zagrebu.

- Oni su radi da prime Dacu, ali sam išla sa tom logikom da idem tamo gde sam već bila jer oni smatraju da bi mogli da postignu dobre rezultate sa njom. Takođe bih pitala i za termin u Hrvatskoj je bi i mesec dana tamo bilo zauvar - priča Vesna.

Kako ističe Nemačka i Hrvatska ostaju kao opcije, a deo novca koji fali iznosi oko 10.000 evra.

Vesna dodaje da su morali da otvore profil i u fondaciji "Produži život" jer je fondacija "Budi human" u jednom trenutku odlučila da ne pokriva troškove prevoza i boravka. 

Sve se svelo na to da čuvamo jedna drugu

Trinaestogodišnja unuka Marija, Vesni je najveći oslonac i pokretač. Motiviše je iz dana u dan da ne posustane u teškoj svakodnevnici i izdrži sve izazove koje joj donosi svako novo jutro.

Tugu, kako kaže Vesna, čuva za sebe, a dubinu Marijinih osećanja zna samo papir. Dovoljno govore njene reči "Volela bih da drugari vide da i ja imam mamu".

- Ponekad odem i nađem je kod Danijele u krevetu, a naišla sam i na par njenih pisanih tragova po sveskama gde ona piše o svom trenutnom osećanju, ali kao da nije u ovom vremenu. Kao da je ona već neko ko je u mogućnosti da pomogne svojoj mami, kao da joj je oko 25 godina i već je negde u inostranstvu i našla je posao, a mami je sada bolje i postoji veća mogućnost da joj priušti sve što joj je potrebno - opisuje Vesna.

Kako kaže, Marija je često ispituje oko Danijele, a tugu koju oseća uspeva da kanališe u želji da Vesna to ne primeti.

- Ona mene samo ispituje "šta su joj tamo radili?", "a sta misliš, da li ona sad razume šta joj mi pričamo?", pa mi nekad kaže "vidi kako si je razmazila, ona samo gleda u tebe". Ona se prema njoj ponaša kao da je ona mala, ali je ipak njena mama, pa je stalno štipka i ljubi. Mislim da joj je mnogo teško, ali da to sada zna da kanališe. Sve se svelo na to da čuvamo jedni druge. Ja se krijem od nje da ne vidi ona, ona se krije od mene da ja ne vidim, a čini mi se bilo bi nam lakše da se zagrlimo i zajedno deremo iz glasa jer je netrpeljivo gutati ovolike količine jada - priča Vesna.

Kako ističe ova hrabra majka i baka, ono što Danijeli ne fali je jedino ljubav, a o bolu koji Danijela proživljava ne želi da razmišlja jer to ne bi preživela.

- Ja sam sebe ubedila da je ona jedno malo dete kojem sam ja neophodna. Kada bih ja sebi dopustila da počnem da razmišljam koliko se ona pati 13 godina u krevetu ja bih sigurno do jutra umrla. Ljudi se razbole, tri puta kinu pa kažu "četiri dana sam u krevetu, bole me kosti od ležanja", a ja onda razmišljam koliko nju boli i muči sve to 13 godina. Njoj jedino ljubavi ne fali. Toga ima možda i previše - zaključila je Vesna.

Danijeli možete pomoći putem fondacije "Budi human" slanjem SMS poruke 899 na 3030 

Uplatom na dinarski račun

160-6000000795147-32

Uplatom na devizni račun

160-6000000795482-94

IBAN:

RS35160600000079548294

SWIFT/BIC:

DBDBRSBG

Danijeli možete pomoći i preko fondacije "Pokreni život" slanjem SMS poruke 107 na 3800.

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001618727-76

Uplatom na devizni račun: 160-6000001611549-76

IBAN: RS35160600000161154976

SWIFT: DBDBRSBG

(Telegraf.rs)